Подмлађени Вуди Ален

Од нашег специјалног извештача

Кан – Разигран, расположен, апсолутно подмлађен и традиционално веома духовит, такав је као редитељ легендарни амерички редитељ-ветеран Вуди Ален у својој новој романтичној комедији „Вики Кристина Барселона” (ван конкуренције), који су и критичари и публика испратили са овацијама.

У најкраћем, ово је филм који ће ове године највише орасположити биоскопске гледаоце широм света, јер ће се слатко смејати Аленовим враголијама у причи чија је радња смештена у каталонској престоници Барселони, где су се обреле две младе и згодне Американке (Ребека Хол као Вики и Скарлет Јохансон као Кристина) и „судариле” са медитеранском страшћу локалног сликара (харизматичан и непоновљив Хавијер Бардем) и његове бивше жене (фантастична Пенелопе Круз).

Ако на чему треба веома завидети Вудију Алену (осим, наравно, на вишестраном таленту), онда је то на његовом дубоком и суштинском познавању психологије жена и мушкараца у љубавној вези, на познавању менталитета и фрустрација америчких интелектуалаца и пословних људи, али и на виталности у радозналости за откривањем стања свести и духа Европљана и њиховог суочавања са „америчким туристима”. Пошто смо производ његове велике љубави спрам Венеције већ видели у његовим претходним филмовима, захваљујући „Вики Кристини Барселони”, постајемо сведоци Аленове заљубљености у Барселону и Гаудија, те је претпоставка даће ово бити тек први филм из веома могућег „шпанског серијала”.

Окупивши харизматичне, надарене и енергичне глумце као што су Бардем, Крузова, Скарлет Јохансон и Ребека Хол, Ален је омогућио и суочавање, чак и надметање две глумачке школе, две различите емоције (америчке и шпанско-медитеранске), кроз љубавну игру, шпанско вино и гитару током једног врелог барселонског лета. Из те страсне игре две Американке ће изаћи и рањене и оплемењене истовремено, у сваком случају обогаћене и не увек пријатном спознајом о самима себи. Весело, пенушаво, шармантно и духовито, одлично глумљено и режирано!

Нажалост, овакви комплименти не могу се упутити и на адресу филма „Божићна прича” француског редитеља Арноа Деплешена, виђеног јуче у такмичарском програму. Реч је о дво и по сатној, претенциозној и преамбициозној драми у којој се само у првих дванаест минута једној породици догоди све лоше што се може замислити: умире једно дете, бака је добила леукемију, унук завршио на психијатрији,сестра се одрекла брата због банкротства, откривају се ретке крвне групе, заборављене љубави и компромитујућа писма… И тако редом, ту је све чега се аутор могао сетити, у хроници о једној грађанској породици која има велико финале за време божићне вечере. Овај филм би одмах пао у заборав да у њему не игра француска глумачка елита, од Катрин Данев, Емануеле Беар, Матју Алмарика до Кјаре Мастројани. А зна се, када се у кадру појави Катрин Данев, све друго пада у заборав.Дива је дива.

Више него повољан утисак, после ране јутарње пројекције оставио је филм „Linha de Passe” који је бразилски оскаровац Валтер Салеш режирао заједно са Данијелом Томас. У дирљивој драми о четири брата и њиховој мајци, који у двадесетомилионском, апсолутно хаотичном Сао Паолу покушавају да промене свој живот, Салеш и Томасова у фокус пре свега стављају младост земље у којој су незапосленост, фудбал, религија и криминал изгледа једини начини преживљавања стварности. Филм са снажним социјалним контекстом...

 --------------------------------------------------------------

ФЦС у част српских редитеља

Осим што се у последња два дана на страницама свих угледнијих филмских часописа могу наћи плаћени огласи, на којима се промовише филм „Марадона” Емира Кустурице и нови пројекти Горана Марковића, Слободана Шијана, Горана Радовановића, Бориса Митића, Алексе Гајића, Дарка Лунгулова, Синише Драгина, Стевана Филиповића и Срђана Драгојевића, Филмски центар Србије организовао је и низ других активности. Јуче је на канском маршеу била организована 80-минутна пројекција инсерата из свих нових српских филмова, на штанду је приређен пријем и организована специјална вечера, на којој су се наши аутори срели са челницима разних светских фестивала и угледним иностраним филмским критичарима.