Помирење у Виминацијуму

Девети Унесков самит шефова држава југоисточне Европе под називом „Савремена уметност и помирење у југоисточној Европи”, чији је домаћин председник Србије Борис Тадић, биће одржан у петак, 2. септембра, у археолошком налазишту Виминацијум.

Како је најављено, на Самиту ће учествовати председник Албаније Бамир Топи, члан председништва Босне и Херцеговине из реда бошњачког народа Бакир Изетбеговић, председник Бугарске Георги Прванов, председник Хрватске Иво Јосиповић, председник Македоније Ђорђе Иванов, и председник Црне Горе Филип Вујановић.

У раду Самита учествоваће и генерални директор Унеска Ирина Бокова, европска комесарка за образовање, културу, мултијезичност и младе Андроула Василиоу, и генерални директор за образовање, културу, наслеђе, младе и спорт Савета Европе Габриела Батаини Драгони, а Грчка и Молдавија на Самит ће послати министре културе и заменике министра културе.

После пленарних седница, учесници Самита ће обићи археолошко налазиште, а директор Археолошког парка Виминацијум археолог Миомир Кораћ објашњава за „Политику” да ће високе званице дочекати у научноистраживачком центру Виминацијума, у чијим атријумима ће и бити смештени учесници Самита.

– Гости ће видети Виминацијум код Костолца, дакле, један од најзначајнијих римских градова и војних логора у периоду од првог до четвртог века, и обићи римске терме, маузолеј, меморијалну гробницу у којој су сахрањени први хришћани, римски аквадукт који је доводио воду у град, северну капију војног логора, а биће им показана и актуелна ископавања римског амфитеатра, у којем су недавно пронађене фреске. Један колега истраживач из Италије, на пример, био је запањен јер никада није видео да је један римски амфитеатар био осликан фрескама – каже Миомир Кораћ.

Иако су, како додаје, на овом простору (Румунија, Бугарска, Македонија) постојали римски градови, и имали своје амфитеатре, они, нажалост, нису сачувани.

– Римски амфитеатар постоји и код Сремске Митровице, античког Сирмијума, али су сачувани само његови делови, и зато је ово јединствено место за истраживаче. Прошле године у Виминацијуму је пронађена једна фигура од жада, и ко зна каква нас изненађења још чекају. Амфитеатар Виминацијума величине је 138 пута 125 метара, и већи је и од Београдске арене. Прима близу 11.000 гледалаца – наглашава Кораћ.

Према његовим речима, геофизичка истраживања показују да је Виминацијум, осим амфитеатра, имао и хиподром, дугачак 430 метара, који се непосредно наслања на царску палату.

– Римске трупе су Каракалу, једног од римских императора, управо на хиподрому „извикале” за императора. И није било римског императора који није прошао овим простором. То је био град са врло динамичним развојем, што показује и уметност која је на овом простору негована. Најбоље фреске касне антике нађене су управо на Виминацијуму, и за госте Самита приредићемо изложбу тих фресака – истиче наш познати археолог.

Он је, да подсетимо, и аутор пројекта „Пут римских царева”, који подразумева повезивање свих градова на територији Србије где су рођени римски цареви. У оквиру пројекта планирана је израда 18 биста римских императора, а вајари Соња Мариновић-Перовић и Вук Ђуричковић већ су направили шест биста, које ће бити показане посетиоцима Самита.

– Госте ћемо провести и кроз Музеј Виминацијума који има један ниво изнад и два нивоа испод земље. У музеју величине 1.500 квадрата видеће експонате пронађене до данас, а представићемо им и актуелно истраживање римског купатила, у оквиру којег је доказано да Виминацијум „лежи” на термалној води – наглашава Кораћ.

Како додаје, налазиште је отворено целе године и као раритетни локалитет често га посећују и странци. Од страних стручњака до сада је посебна сарадња остварена са истраживачима из Болоње, Анконе, и Минхена.

--------------------------------------------------------

Ирина Бокова први пут

Генерални секретар Унеска Ирина Бокова први пут ће боравити у Србији откако је именована на ову функцију. Њен долазак има додатни значај с обзиром на чињеницу да следи после недавног покушаја Приштине на 35. редовном годишњем заседању Комитета за светску баштину Унеска, у Паризу, да српске манастире на Косову представи као средњовековне споменике Косова. Србија је, подсетимо, тада одбранила припадност Пећке патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке у Призрену српској културној баштини.