Попнимо се на главу политичарима

Модели финансирања културе у земљама Европске уније били су тема јучерашњег Одбора за културу у Дому Народне скупштине, у којем су узели учешће гости из иностранства, директори установа културе, представници страних културних центара у Београду, посланици и министар културе Братислав Петковић који је, због осталих обавеза, присуствовао само почетку скупа.

Учесници су погледали кратак филм, који је реализовала Канцеларија Тачка културног контакта у Београду, где наши уметници (Бранка Катић, Стефан Арсенијевић, Владимир Арсенијевић, Горан Јевтић…) говоре о стању у српској култури. Они су нагласили да решења већ постоје али да нисмо довољно образовани да их применимо јер не можемо да схватимо вредност културе, истичу да је важнија стратегија у култури, а не новац, као и да „треба бити досадан и попети се на главу политичарима који су нас изморили, али да долазе генерације које ће имати снаге”…

Закључак сусрета, према речима председнице одбора Весне Марјановић, јесте да ће министру културе и министру финансија бити предочене мере, а које се односе на додатне начине финансирања културе, односно измене и допуне Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему, Закона о порезу на добит, и Закона о играма на срећу, како би култура опстала као стратешки ресурс наше државе.

Ана Хиерополитанска из Пољске испричала је да је на конгресу у Кракову 2009. сагледано да нема јасне стратегије у култури, као и да влада не схвата важност улагања у културу.

– На конгресу је покренута кампања „један одсто за културу”, јер је до тада издвајано 0,5. Иницијатори су били директори установа културе којима се придружило 100.000 грађана. Апеловали су на владу, написали документ и тражили да се култура укључи у образовање, како би се развиле културне потребе грађана, предложили су конкретне дугорочне и краткорочне циљеве развоја културе, и захтевали промену финансирање културе, а кампању су ударно промовисали на свим медијима – рекла је Ана Хиерополитанска. Када је 2010. потписивао овај документ, премијер Доналд Туск је рекао да је ово први уговор потписан у Пољској који је инициран од стране грађана, додајући да је то тријумф културе а не моћи државе. Резултат – издвојен је један одсто за културу, а влада се обавезала на дугорочну културну стратегију, и на убудуће повећање буџета, који у 2013. износи 1,88 одсто. И на локалном нивоу потписан је исти документ, успешно се примењује, а кампања и даље траје.

Огњен Мирић, координатор за фондове ЕУ у Канцеларији за европске интеграције РС, нагласио је да је највећи проблем недостатак наше стратегије јер његова установа нема механизам да одлучи коме пре треба дати новац – Народном позоришту, Народном музеју или Народној библиотеци јер нема листе приоритета где усмерити новац.

– Пројекти се бирају ад хок, не зна се ефекат и контекст улагања. Не треба сваком дати помало већ помоћи кључне пројекте, каже Мирић и додаје да ће 2013. из ових фондова бити финансирани развојни пројекти – обнова Сењског рудника, налазиште Ромулијана, реконструкције зграде САНУ, а уколико се реше имовинско-правни односи у вези са Голубачком тврђавом, и ту ће бити улагања, у супротном новац ће бити преусмерен...

Ева Жакова из Чешке је рекла да они за културу и цркву укупно издвајају 0,6 одсто буџета, али истакла је да имају изврстан фонд за кинематографију, копродукције...

Весна Ћорић-Ерић је нагласила да Велика Британија, која је прва покренула издвајање за културу од пореза на игре на срећу, издваја за културу, спорт и социјална давања 28 одсто. Италија не одређује тај износ у процентима већ у фиксном износу како би заштитила културни сектор будући да је Британија новац од лутрије неколико година улагала само на спорт, то јест Олимпијске игре. Како је додала, у Шпанији грађевинци и извођачи радова обавезани су да један одсто трошкова уплате за културно наслеђе, док у Француској тај проценат морају да уплате за савремено стваралаштво.

Дејан Ристић из Народне библиотеке истакао је да ће најављеним мерама да се установама културе одузимају сопствени приходи, ова установа убрзо престати да постоји, што је потврдила и Миа Давид за Културни центар Београда.

Редитељ Срдан Голубовић испричао је да је, путујући по фестивалима, видео да је култура најбоља прилика да мењамо предрасуде о нама и о другим народима. „Треба објаснити грађанима зашто је култура као огледало наших најбољих особина важна за друштво, како мења свест људи и чини их бољим, просвећенијим и слободнијим јединкама. У време када су награде девалвирале а грађани изгубили параметре о вредностима. Али, у вредносном хаосу који данас нудимо култура им делује као непотребна и удаљена категорија”, рекао је Голубовић.