politika
За четвртак 18. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Пресудила добра воља медија

Представа која делом исмева институцију пи-ара, управо је пример великог улагања у добро одрађени маркетинг
Пресудила добра воља медија
Ра­до­ван–Ла­ле Ђу­рић

Наш циљ је глобални
Добро корпорацији
И добро држави.
Ја гледам и волим ТВ,
Кад кажу ми: Купи,
Ја купим све, баш све,
Крећем, летим,
Јурим, журим
Идем у царство реклама,
Стајем у редове за срећу.

.... речи су сонгова које су код публике напремијери мјузикла „Коса” у Атељеу 212 мамиле смех и аплауз. И отвориле нека питања и дилеме.

Представа која делом исмева институцију пи-ара, маркетинга и царство рекламе, управо је пример великог улагања у добро одрађени маркетинг. Део организационог тима Атељеа 212 темељно се посветио маркетиншком делу посла око реализације представе „Коса” ауторског тандема Џејмс Радо – Џером Рагни, у режији Кокана Младеновића.

Одавно медији нису са толико пажње пратили цео процес настајања нове београдске поставке мјузикла „Коса”. Чак је део сарадника Атељеа 212 „на ноге” одлазио од фирме до фирме и продавао карте за гала извођење мјузикла „Коса” по цени од 10.000 динара. И то није све. За гала госте намењен је и гала мени после представе и дружење са уморним глумцима. Јер требало је издржати свакодневне пробе, после тога наступе пред београдском публиком из вечери у вече.

– Живимо у свету реклама које служе да се сви ми сатерамо у тржне центре које сматрам логорима 21. века, где све треба продати по сваку цену. Без обзира на то да ли нам то треба, без обзира на квалитет. То јесу теме којима се бавимо у овој представи. Што се самог маркетинга Атељеа 212 тиче на њега сам јако поносан. Није проблем у маркетингу ако имате производ за који верујете да је уистину потребан тржишту и да никога нећете преварити, иако маркетингом иначе варате. Атеље 212 има резултат који никога неће преварити – поручује Кокан Младеновић, директор Атељеа 212 и редитељ представе „Коса”.

Ко­кан Мла­де­но­вић
Радован–Лале Ђурић који је у овом пројекту заступао „Ниш Арт фондацију” као једног од главних партнера у реализацији представе каже да је добро одрађеном маркетиншком делу посла мјузикла „Коса”, пресудила добра воља медија.

–Увек се ангажујем око младих људи. Актери „Косе” постављају питања, али не дају одговоре. А где су одговори? Одговори се сукобљавају са Шилиним оцем, старим индустријалцем, кога у овом случају игра Феђа Стојановић. Овде је представљен константни бунт младости. Они постављају питања, али не дају одговор. Лично немам ништа против великих корпорација. Неке корпорације не волим из личних разлога, али конкуренција и маркетиншки потези између њих су нормални део свакодневице. Кокан Младеновић је, што се тиче представе све критиковао, не само маркетиншке потезе корпорација, већ и разне појаве које оптерећују свет. Да кажем искрено, свуда се говори против корпорација. А да вас ја питам: па шта бисмо ми јели без корпорација које производе брзу храну, које праве новине, аутомобиле... – каже Ђурић и додаје:

– Свет мора да живи од нечега. Мора да се ради! И зато корпорације морају да имају маркетинг јер је конкуренција велика. У представи „Коса” и пре 40 година су критиковане овакве појаве. Једноставно, ако је представа за младе, онда је ствар јасна. Млади све критикују. Волео бих да питам младе шта би они радили да нема корпорација које су уплаћивале новац у буџет града? Шта би се онда радило – пита Лале Ђурић.

Одговор на наше питање желели смо да добијемо и од Игора Бракуса, шефа маркетинга Атељеа 212, али он јуче није одговарао на телефонске позиве.


Б. Требјешанин
[објављено: 05/02/2010]
stampanje  posalji prijatelju

Повезани текстови






Интервјуи
РЕЈФ ФАЈНС, глумац и редитељ
Ралф Фајнс: Шекспир се бавио лидерством

ИНТЕРВЈУ: СТИВЕН ХЕЛЕР, графички дизајнер
Ко је ставио О у Обамину кампању

Небојша Ромчевић, драмски писац
Песимизам је интелектуална лењост

Тео Спихалски, позоришни редитељ
Заразни хумор Душка Ковачевића

Живорад Недељковић, песник
Дабогда целога живота клетве смишљао



Balkanski književni glasnik