Ауторско вече Зорана Ерића, познатог београдског композитора савремене уметничке музике, педагога и селектора Бемуса, биће одржано у суботу у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта, на самом почетку манифестације „Дани Београда”. Позоришна атмосфера биће идеалан амбијент за дела која и сам аутор сматра сценичним, а посетиоцима ће их представити изузетни музичари. Мала ретроспектива, како је организатор „Југоконцерт” новинарима јуче најавио, тачније пресек од старих ка новим Ерићевим делима, представиће на подијуму националног театра четири композиције. И то „Седам погледа у небо” за гудачки секстет, у извођењу Гудача Св. Ђорђа, са концертмајстором Горданом Николићем, потом „Оберон”, концерт за флауту и инструментални ансамбл са солистом Љубишом Јовановићем и под управом Биљане Радовановић, „Талеа Концертштик” за виолину и гудаче, „Нисам говорио” за алт саксофон, усну бас-хармонику, глумца наратора (Павле Пекић) и Мешовити хор „Обилић”, АКУД „Бранко Крсмановић”, под управом Даринке Матић Маровић. Инсценацију је осмислио Борис Максимовић, а улаз на Ерићево ауторско вече је слободан. Видно узбуђен због предстојећег догађаја, композитор је о избору места где ће бити изведена његова музика за „Политику” рекао:

– За Народно позориште сам посебно везан, ту сам долазио од најмлађих дана са родитељима и упознао мог потоњег професора Станојла Рајичића. Управо на тој сцени је сјајна Лидија Пилипенко поставила два моја балета „Бановић Страхињу” и „Јелисавету” када сам био непознат композитор, са непуних тридесетак година живота. Била је то шанса каква се ретко добија. Компоновао сам музику за доста позоришних представа баш у овој кући, да споменем композиције за „Сан летње ноћи” Никите Миливојевића или „Едипа” Виде Огњеновић. Зато сам и одлучио да концерт са мојом музиком буде одржан баш овде.

На питање да ли је неки нови балет на помолу и да ли је то још увек изазов за њега, Зоран Ерић одговара:

– Не, не бих волео да видим поново своје балете на сцени, све треба оставити у времену када су дела настала. Касније сам годинама сарађивао са Соњом Вукићевић, а радили смо нешто сасвим друго, тачније модерне балете. Данас, три деценије касније, окренут сам класици и музици за позориште.

Осим за позориште, Зоран Ерић је компоновао музику за филмове „Убиство с предумишљајем”, „Стршљен”, „Сенке успомена”, а поред бројних награда издваја се као једини српски аутор који је троструки добитник „Мокрањчеве награде”.

О томе зашто се сваки музичар прибојава оваквих ауторских вечери каже:

– Свакако се прибојава јер је то подвлачење црте. А реч је о томе да не подвлачите црту само ви као аутор музике, већ и они који вас слушају, а то значи да се тада вреднује све што сте урадили. А ауторским вечерима рескирате да будете досадни, можда чак исти.

Ерић потом појашњава како проналази енергију да не би био увек исти, односно каже:

– Све је ствар кондиције, а вероватно је и записано у ДНК да ли нешто и шта можете да урадите, када ћете и да ли ћете да клонете.

И за крај поручује младима који сад ступају у свет музике:

– Студентима стално говорим да им је потребна истрајност и вредноћа. Прилика ће вас пронаћи ако сте спремни!

Б. Лијескић