Ребаланс памети

Пре неколико дана је један угледни београдски издавач преко фејсбука позвао својих петстотинак пријатеља – да краду по књижарама! Овог, иначе мирољубивог и питомог човека, на странпутице екстремизма потерала је чињеница да београдски књижари, са посебним нагласком на књижарске ланце и ланчиће, већ месецима не исплаћују дугове издавачима, због чега ће и он и многи други који издаваштво доживљавају као поштен посао а себе као културне делатнике, пропасти. И као фирме и као људи. Његово објашњење етичког аспекта овог чина било је убитачно јасно и исправно: „Све то што изнесете је и тако моје, а ја сам вас пустио...”

Одзив је био величанствен! Било је ту и запослених по предметним књижарама који су обећали саучесништво, будући да ни они месецима не добијају и тако мизерне плате. Мајки с малом децом које су тврдиле да у колица, под бебу, могу да спакују читава сабрана дела живих српских класика. Један је хтео да се наоружа пиштољем на воду, згодно за ову врућину. Али је у свему недостајало мало реда. Шта, до ђавола, красти? Књиге издавача који је акцију и покренуо и враћати му их? „Ама не, људи, крадите шта год хоћете, плишане мечке, тога су књижаре пуне, мада је боље нешто скупље, кофере на пример! Свака озбиљна књижара у граду која држи до себе држи и кофере.“

Концептуална ФБ братија се примила на кофере, развила се плодна дискусија око тога где после паркирати гробље кофера и прогласити га за споменик покојном српском издаваштву, када се умешао још један колега издавач. Он је цело друштво позвао на журке, код себе `у простор`, то је оно што се некад звало `имам празну гајбу`. Пиће и музика, додуше, морају да се понесу... Наиме, он упорно од свог највећег дужника слуша исти изговор: „Управо смо купили нови пословни простор, отварамо још једну књижару, немамо, стрпите се!“ До сада му дугују већ толико пара да те `просторе` сматра својим, па што онда да не прави журке у њима?

(/slika2)Пошто сам ја, као и наше премудро руководство, поборница правне државе, мало је фалило да потегнем коментар тој двојици издавача, укључујући и остале који нису на фејсбуку – Па тужите их, побогу! Наплатите се судским путем, научите их памети. Можда бих то и урадила да истога дана нисам на страницама Политике прочитала текст у коме држава Србија прети (преко новина!?) трговинским ланцима како ће почети да их кажњава уколико не измире своје обавезе према добављачима. Понављам: прети да ће почети! Уколико узмемо у обзир колики је обрт у самопослугама, наспрам онога у књижарама, јасно је да наша престрога влада од силних претњи тајкунима неће наћи времена ни за мрки поглед сиромашним власницима књижарских ланаца. Депресивно! Мрзим кад не видим решење.

Из овог бедака упадох у још гори након ребаланса буџета и најновијег саопштења Министарства културе о начину исплате дуга издавачима за књиге намењене библиотекама. Да препричам и ја целу сторију око откупа, ал' својим речима. И да пређем у примеренији жанр, пошто је јако драматично:

МК: (великодушно) Купујем ове књиге за библиотеке.

И: (стидљиво) То вам кошта 135... (милиона динара, али није битно)

МК: (бахато) Дам ти 100, доста ти је. (и припишем сам себи 35 рабата, као да сам књижара из горњег текста, а не Министарство културе)

И: (скрушено, нема му друге) Па добро...

МК: (буразерски) Ево руке! И уговора. А сад лепо у то име уплати на државни рачун 8.

И: (стидљиво, док пакује књиге и плаћа из малог џепа голубе књигоноше) Али зар не треба прво ви мени да платите 100, па од тога ја вама 8?!

МК: (нервира се) Прво ПДВ на сунце, сунце ли ти жарко издавачко!

И: (преплашено, трчи у банку) Добро, добро, а кад ћете ви мени...

МК: (из OFF-a се чује како пролази време, око два месеца) Хрк, хрк!

И: (врпољи се) А кад ћете ви мени...

МК: (буди се, умивање, зачешљавање, сликање, фотошоп) О-рук! Конференција за штампу!

И: Али моје паре...

МК: (из харе) Народе мој! На основу ребаланса буџета, до кога је дошло из свима (сем памети) познатих разлога, новац издавачима исплатићемо у две рате од по 50. Прва ће бити исплаћена за два месеца, а друга кад на врби роди Карађорђе, у Орашцу, мада нам је то из програма заштите културне баштине и дворских мобилијара.

И: (зблануто, мисли упао је у сценско стваралаштво, негде у Кањижи, рецимо) Шта причате ви? Од чега ја да правим нове књиге? Тих 50 ми је брат-брату још 500 нових наслова.

МК: (гласом који стимулише реализацију) Пис, мацо! И одмах почни да трпаш у касицу-прасицу мојих 10, које ћеш на крају године да ми уплатиш на име пореза на добит!

И: (ван себе, прелази на ти) Коју добит кад ти мени дугујеш?

МК: (мастер клас у Кустендорфу) Добио си да ти дугујем, како не разумеш!

И: (вади абакус и рачуна) Испада да сам ти робу вредну 135 продао за 32?! Хиљаду наслова си појео!

МК: (погледом од ПР-а затражи нешто за варење тврдих корица и клапни)

И: (ђипа ко лоптица-скочица) Дође ми, дође ми... да ти дођем и изнесем из Министарства и кофере и мечке и све... Ал' нема шта да се изнесе, све сте већ разнели!

МК: (баш га брига) Хрк! Хрк! (до следеће конференције за штампу)

Да скратим, држава се понаша једнако као и књижари од којих би требало да заштити издаваче.

И, добро, зашто се ја око свега тога узбуђујем кад нисам издавач? Они, познато је, баш и не љубе домаће писце. Управо због тога. И тих хиљаду књига, трећина укупне годишње српске продукције, које неће бити објављене због ненамирених дуговања државе. Пошто ће, бојим се, то махом бити књиге домаћих аутора. Тога се издавачи најлакше одрекну, будући да је за њих домаћа књижевност непрофитна делатност. Као и за ауторе, међу нама речено, који своје издаваче, под горњим стресом, за хонораре ни да питају не смеју. Узгред, увидом у фамозни ребаланс буџета сазнајемо да неће сав новац намењен књизи отићи на измирење дела дуга. Лепа сума од 20 (милиона динара, или 200 не претерано луксузних и дебелих књига, таман профил производа домаћег писца) одвојена је за промоцију наше књижевности у свету. Које књижевности? Оне коју о истом трошку убијамо на домаћем терену?

Има ли у нашој култури снаге за ребаланс памети? О ребалансу сопственог морала нека свако поразмисли сам.

Ауторка је универзитетски професор, писац и преводилац, добитница награде „Златно перо” „Политике Базар”