Нови Сад – Радна група за културне политике „Политикакултуре” одржала је још једну трибину посвећену решавању проблема у културној политици Новог Сада. Иако је позван на суочавање у Омладински клуб – ЦК13, директор Стеријиног позорја и један од људи који су укључени у организацију неколико културних манифестација,Иван М. Лалић,није се појавио.

Кампања коју су покренули поједини уметнички ствараоци у граду води се под слоганом: „То што их игноришемо, не значи да ће чињенице нестати”. Према речима прослављеног композитора и музичара Бориса Ковача, Иван М. Лалић је, одбијањем да учествује у јавној расправи,ставио до знања да или не разуме проблеме у култури Новог Сада, или да га они уопште не занимају.

Редитељ и сценариста Желимир Жилник приложио је јуче документе који, како је истакао, доказују нетачност Лалићевих тврдњи да је удружење Егзит уплатило 20.000евра за снимање Жилниковог филма „Кенеди се жени”. Он је Лалићево писмо назвао серијом увреда и инсинуација и дисквалификација, уз напомену да је сам од почетка подржавао Егзит фестивал, пре свега кроз два филма –„Егзит ујутро” и „Петроварадинско племе”.

Жилник је приложио финансијски извештај „Тера филма”, који доказује да је остварење „Кенеди се жени” финансирано из буџета Покрајине, односно сопствених средстава те продуцентске куће.

– Са занимањем очекујем увид у документе Егзита, којима се доказују Лалићеве тврдње –саркастично је,на крају,додао Жилник.

Он се осврнуо и на „редизајнирање културне политике Новог Сада”, за које су, како је рекао, заслужни поједини политички функционери.

– Једноставно речено, упозорили смо наше челнике да се распитају у пријатељским и културно развијеним градовима, попут Будимпеште и Беча, да ли тамо има тенденција да се већи део буџетских средстава и културних институција стави под ингеренцију, на пример, Сигета, или Донау Инсел музичког фестивала који су по програму, извођачима, броју публике, чак и по спонзорима веома слични нашем Егзиту, нарочито у последњих неколико година. Упозорили смо да би изражавање таквих намера, у поменутим градовима,изазвало далеко озбиљније и бурније протесте него што је овај наш.

Зоран Пантелић из Радне групе „Политике културе”, у њено име критиковао је поједине изјаве градоначелника Новог Сада, његовог помоћника Владимира Копицла и градског министра за културу Андреја Бурсаћа, наводећи да они својим иступањима у јавности маскирају необављање неких од основних функција градске управе у области културе.

Пантелић је навео да су неки од основних захтева поменуте радне групе јасан и транспарентан рад и дефинисана културна стратегија града. Он је истакао да постоји читав низ модела и решења које примењују градови земаља у окружењу са сличним проблемима, а који би могли да функционишу и у Новом Саду. Пантелић је позвао све заинтересоване да више информација потраже на новој веб платформи http://www.zakulturnepolitike.net која укључује актуелне реакције, дискусије, текстове и обавештења о предстојећим јавним трибинама о културним политикама, скандалима у вези са финансирањем културе и сагледавањем положаја и значаја културе, као и са начином одређивања приоритета у сектору културе на нивоу НовогСада, Војводине и Србије.

М. Матић

-----------------------------------------------------------

1 фестивал = 35 улога у једном филму

Желимир Жилник је оштро критиковао и огромна издвајања средстава за национални филмски фестивал – Синема сити. Он је споменуо податак да је за ту манифестацију 2007. године издвојено око милион евра, што је упоредио са новцем потребним за израду његовог остварења „Кенеди се жени”. –Буџетски новац који је издвојен за један такав фестивал, адекватан је суми од чак 35 улога из буџета за мој филм. Не би ли било рационалније да се тим средствима омогући гомили младих стваралаца да се афирмишу и да на тај начин Нови Сад ставе на европску мапу филма, рекао је редитељ филмова „Рани радови”, „Marble ass”, „Тито по други пут међу Србима” и других култних остварења.