Култура
Реклаказала на интернету
Пројекат веселе лексикографије у којем се на електронској мрежи свакодневно објављују речи и њихова тумачења из Вуковог Српског рјечника, а које сваки посетилац може да коментарише
Велика је вероватноћа да ће они који често крстаре интернетом у једном тренутку наићи на сајт http://reklakaza.la, чији садржај чине одабране речи из Вуковог Српског рјечника. На њему се сваки дан објављује по једна реч и, обично духовити, коментари посетилаца сајта на поједина тумачења неких термина.
О чему је, заправо, реч?
Центар за дигиталне хуманистичке науке који се бави теоријским основама и практичном употребом дигиталних технологија у истраживању, настави и промоцији филолошких, лексикографских, књижевних и других хуманистичких наука, осмислио је пројекат веселе лексикографије, како би једну, за многе „досадну” науку учинио занимљивијом. У оквиру тог пројекта, на већ поменутом сајту, свакодневно се објављују одреднице из Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, које могу да се читају и преко других популарних друштвених мрежа као што су фејсбук и твитер. Посетиоци сајта могу да анализирају и коментаришу чланке, додају сопствене примере и учествују у општем разговору.
– Наш пројекат је специфичан позив на игру. Код нас се Вуком радо маше као некаквим моћним, предимензионираним тотемом. Као да смо пре Вука заиста мукали и били неспособни да изговоримо иједну реч. А, у исто време, док се тако парадира „савршеним” правописом, у земљи која се гуши у сопственој функционалној неписмености, потискује се чињеница колико данашњи српски књижевни језик нема везе са Вуковим гусларско-дрндарским и абаџијско-ћарџијским дијалектом. Прошлости треба, и поред тога, да се окрећемо али не зато што је она света и недодирљива, нити, не дај боже, зато што треба да је опонашамо, него зато што нас она подучава о несталности и варљивости културних вредности. Језик и његови преображаји кроз време нам говоре о томе како прошлост није исто што и судбина – каже Тома Тасовац, директор Центра за дигиталне хуманистичке науке.
Пројекат је настао и као противтежа нашим конзервативним лексикографским институцијама, у жељи да се на савремени начин пробуди интерес за истинско упознавање српског језика и то, већином, међу младима.
– Суштина је да није довољно самопевати жалопојке о томе како су млађе генерације незаинтересоване за књигу и како само краду богу дане висећи по интернету, већ да им треба пружити садржај који ће им бити занимљив а, у исто време, и користан. И то уз помоћ технологије која представља саставни део њиховог живота – објашњава наш саговорник и додаје да је сајт намењен свима који говоре или уче српски језик, а занимају се за његов историјски развој или, једноставно, налазе задовољство у истраживању речи.
Да таквих има много, сведочи и податак да на фејсбуку „Реклаказала” има чак 8000 поштовалаца.
– Одзив је до сада стварно невероватан. У српској школи у Хамилтону, у Канади, увелико користе наш сајт. Добијамо имејлове заиста са свих страна. Једног нашег читаоца смо подсетили на детињство и његову стрина-Мару. За мене су такви детаљи дирљиви.Мислим да смо са овим пројектом урадили једну лепу и важну ствар за српску културу: отворили смо Вуков рјечник према свету – закључује Тасовац.
Последњи коментари
сјајни пројекти, срамота је да српске институције не схватају колико је ово битно за српску културу.
Sve cestitke autoru na ovakvom sjajnom projektu. Ja vec dugo zivim u Rusiji, ali nisam od onih isfoliarnih tipova koji se prave da su zaboravili srpski. Hvala bogu da imamo mlade i pametne ljude koji nas na ovakav nacin predstavljaju u svetu. Dosta smo se blamirali i stideli. Vreme je da idemo dalje.
Заиста изванредан пројекат који је заинтересовао веома велик број људи, посебно младих. Међу њима је и немали број студената српског језика који су на овај начин у свакодневном додиру са Вуковим Рјечником, њему привучени на савремен, њима близак начин. Аутор пројекта, Тома Тасовац, свакако је урадио праву ствар: постигао је да велик број посетилаца сајта оставља коментаре на одреднице из Рјечника, те активно учествује у праћењу развоја лексике српског језика.









