Година је 1966, 31. децембар. Нешто после поноћи, лопови проваљују у Далвич галерију слика у јужном Лондону, бушећи ретко коришћена храстова врата и односе Рембрантову слику „Јакоб III”. Плену додају још два његова дела као и неколико дела Рубенса. Како у својој књизи „Крађе Рембранта: Неиспричане приче о озлоглашеним пљачкама уметнина” пишу Ентони М. Амор и Том Машберг, а преноси сајт „Artnews”, ово је тек првo незаконито отуђењe ове слике из исте галерије и један од преко 80 случајева крађе његових дела. Рад је у једном тренутку пронађен, да би поново био украден још три пута: 1973, 1981. и 1983, а слика, чије су димензије 30 пута 24,9 сантиметара, налази се у Гинисовој књизи рекорда као најчешће крадено дело на свету, познато под надимком „Рембрант за ношење”.

Два аутора баве се скоро свим познатим отуђењима радова највећег сликара Холандије и једног од највећих свих времена. Посебну причу чине активности нациста за време Другог светског рата, које, међутим, нису укључене у књигу. Занимљиво је да је и у Рембрантов дом у Амстердаму, у којем је живео скоро двадесет година, неколико пута проваљивано, о чему је такође писано у овом штиву. У њему, између осталог, читаоци могу да пронађу и сведочења оних који су учествовали у привођењу лопова правди и проналажењу украдених слика, али и приче о самим крадљивцима и њиховим методама. Многи од њих, и поред бројних боравака у затворима широм света, и дан-данас баве се овим „занатом”, који је у 17. веку, у којем је Рембрант живео, био жестоко кажњаван – чак и погубљењем.

Рембрант је рођен 1606. у Лајдену, као син добростојећег млинара. Напустио је студије да би постао сликар, преселио се у Амстердам и ту почео да стиче популарност као аутор портрета. После смрти супруге 1642, његова популарност нагло опада, он упада у дугове и 14 година касније повериоци продају његову кућу и радове стављају на лицитацију. Своја последња ремек-дела насликао је захваљујући помоћи његове домаћице и њене породице. Када се живот овог генија окончао 1669. године, иза њега није остала никаква имовина, осим неколико комада одеће и сликарског прибора.   

„Рембрант, је, у ствари, био такав чаробњак, да нам је са само неколико потеза кредом дочарао набрану слонову кожу”, забележио је о Ван Риновом раду „Слон” из 1637. године професор Гомбрих, додавши да Рембрантово неземаљско познавање доноси нешто од онога што су грци називали „дејствима душе”. „Рембрант је толико дубоко мистериозан да говори ствари за које не постоје речи у било ком језику. Он је заиста назван мађионичарем…а то није лак позив”, писао је Винсент ван Гог.

А сам Рембрант умео је да каже да уметник треба да изабере само једног учитеља – природу. Не чуди, стога, што је „Јакоб III” процењен на 10 милиона долара. Срећом, у последњих 25 година ниједном није био украден.
--------------------------------------------------------------------------------
Украдена па пронађена литографија „Пресуда”
Литографију „Пресуда” Рембранта ван Рина, која је недавно украдена са приватне изложбе у хотелу „Риц Карлтон” у Лос Анђелесу пронашли су припадници америчке полиције, на основу анонимне дојаве у једној цркви у Сан Фернанду.  Остали детаљи у вези са враћањем овог дела из 17. века нису прецизирани, а како преноси АП, у цео случај умешане су бар две особе.

Рембрантов рад димензија 28 са 15 сантиметара, процењен на 250.000 долара, било је, према речима полиције, лако однети са изложбе јер није био причвршћен за дрвено постоље на којем је стајао.