Култура
„Шума блиста” у Бечу
Изабрала сам да пишем тешке текстове, а интерпретација редитеља Јанежича је у извесном смислу контроверзна. Када се овако нешто прави, не очекује се да се то свима допадне, рекла је Милена Марковић
Специјално за Политику
Беч – На једном од најпрестижнијих и најстаријих европских фестивала културе Винер фествохен (Бечке фестивалске недеље), у оквиру програмa „Генерација екс-Југославије. Форум фестивалских недеља”, која се фокусира на генерацију рођену 1970-их, Србија се представља богатом културном понудом.
Представа „Шума блиста” редитеља Томија Јанежича у продукцији Атељеа 212, која је на овогодишњем Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу освојила награде за режију, за најбољу представу, главну мушку и женску улогу, изведена је у три термина 31. маја и 1. јуна на бини бечког Шаушпилхауса која је за ту прилику специјално адаптирана. Публика је била постављена на трибине направљене на оригиналном месту позорнице док су глумци играли на новоосмишљеној сцени. Та пермутација је, између осталог, била ефективна због идеалног позиционирања титлова на немачком и српском језику (пројектованих на балкон), као и због минимализованог одстојања између бине и гледалишта. Карте за прва два извођења „Шума блиста” биле су разграбљене недељу дана пред премијеру, а публика је четрнаесточлани глумачки ансамбл Атељеа 212 награђивала громким аплаузима. Скептика и људи са лошим стомаком је било јако мало, те је салу о сва три термина напустила, све сабрано, свега шачица људи.
– Моји утисци нису објективни пошто сам углавном гледала да ли ће неко да погреши, али у суштини – када сам чула аплауз, а нарочито после разговора са публиком, постало ми је јасно да је представа изванредно прошла, изјавила је за „Политику” ауторка драмског текста Милена Марковић, настављајући: „Ја сам изабрала да пишем тешке текстове, а интерпретација редитеља Јанежича је у извесном смислу контроверзна. Када се овако нешто прави, не очекује се да се то свима допадне”.
То што је у публици седео велики број гледалаца неемигрантског порекла може се приписати доброј фестивалској промоцији представе, као и солидној медијској подршци. Шест дана уочи бечке премијере „Шума блиста”, у аустријском дневном листу „Дер стандард” објављен је чланак дописника из Београда Роналда Пола под насловом „Титово наслеђе у зачараној шуми”. Пол, између осталог, пише: „У Атељеу 212 се већ скоро две године изводи комад „Шума блиста” београдске ауторке Милене Марковић. То фантастично сурово извођење које гостује у бечком Шаушпилхаусу у оквиру фестивалског програма Форум фествохен, на једнако дражестан, колико и деструктиван, начин представља врх српског позоришта”.
Дан касније, у истом листу је објављен интервју са Миленом Марковић, насловљен „Србија може и сама да истраје” у коме ауторка износи своје мисли о своме драмском делу, политичким убеђењима и о статусу позоришних уметника у Србији.
На трибини „Генерација екс-Југославије” која ће се одржати 5. јуна у Шаушпилхаусу, са публиком ће разговарати Саша Асентић, Томи Јанежич, Дејан Калуђеровић, Сања Митровић и Александар Николић.
Марина Бауер
Последњи коментари
Представа је нешто најдосадније што сам погледао у животу у позоришту, а одгледао сам преко 200 представа-не дај Боже одвести некога у позориште на ту представу, ко не иде често-има да му се огади позориште за цео живот. Ја сам је гледао прошле године на Стеријином позорју у Новом Саду-салу је напустило више од 30% публике, а и ми што смо остали до краја остали смо да испоштујемо глумце, а не због тога што нас је представа одушевила! При томе треба имати у виду да је у питању "стеријанска" публика-а могу да замислим какви су утисци људи на извођењима представе у Атељеу-уопште није чудо што је скинута са репертоара! ТАКВЕ ПРЕДСТАВЕ САМО ЈОШ ВИШЕ УДАЉУЈУ ОБИЧНУ ПУБЛИКУ ОД ПОЗОРИШТА И КУЛТУРЕ!-е сад ако је то некима циљ, онда...
#potreban je veliki dar da se prepozna veiliki dar!!!#
to je vrhunska predstava bar u ambijentu ovde u Beču. Scena sa devojkama u magli i pesma "hleb i mleko" uzbuđuju ljudsko srce. Divni avangardni napredni Atelje - predstava je pravi predstavnik slogana sezone - Revolucija. Divno je što je Mladenović sačuvao ovaj pozorišni dragulj
Predstava je odlična.Vrhunska pozorišnta predstava. To je pozorište.
I ono što je najvažnije SVETSKA predstava, svetski tekst, ona ima UNIVERZALNU TEMU i obradjena je na univerzalan način. Ona nema veze isključive i prepoznatljive samo sa Srbijom ili kako je naslovio Stranac iz beograda s Titom . OVA PREDSTAVA dira i Ameriku Skorsezeovog Taksiste, dira i Francusku, a može biti postavljena i u Italiji i Rusiji, Turskoj, Južnoj Americi ili Indiji. NEMA NIŠTA BAŠ specifično srpsko.
SCENA u kojoj glumac sedi na sceni sam i ćuti, dok glavna glumica ne "obradi" gazdu, čitavih 10-at minuta, baš koliko bi to bilo i u realnom životu je - POSEBAN DOGAĐAJ i DOŽIVLJAJ, tada publika postaje akter, biva uvučena u predstavu ne samo kao neko ko gleda, već ko doživljava svojim želucem. Ovo predstava svojevrsni umetnički, čak likovni performans.
Likovi o kojima se govori realno postoje,ne u većini, ali postoje, da li ćemo prihvatiti da postoje,da su ljudska bića i da umeju da vole,svako odlučuje sam.









