Култура
67. ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФЕСТИВАЛ
Сасвим озбиљно о смеху
О филмовима „Трофеј” Франсоа Озона, „Тихе душе” Алексеја Федорченка, „Суштинско убиство” Јиржија Сколимовског, „Миков рез” Кели Рајхард, „Пост мортем” Пабла Ларина
Венеција, Лидо – Са филмом „Трофеј”, првом комедијом после „Осам жена” (2002), француски редитељ Франсоа Озон освојио је прве и за сада једине овације у овогодишњем такмичарском програму Венецијанског фестивала.
Виспрена, колоритна и ритмична комедија, пуна луцидних дијалога и обрта, настала је према истоименом позоришном комаду Пјера Барилеа и Жан-Пјера Гредија, а говори о правом рату полова и класа. Насловну улогу жене-трофеја, енергично и младалачки, занатски маестрално одиграла је француска дива Катрин Данев. Она, од „кућног украса” који нема никакву практичну сврху и супруге у сенци свога мужа и деце, стицајем неочекиваних околности постаје и челница фабрике, радничка хероина и политички лидер у локалној заједници, надигравши својим женским атрибутима све и свакога, па и моћног партнера Жерара Депардијеа. У кич иконографији, типичној за Озона и његове филмове, рађа се и велики биоскопски хит у којем се аутор сасвим озбиљно бави смехом.
На дуге и срдачне аплаузе наишао је и руски филм „Тихе душе” Алексеја Федорченка, аутора који је већ награђиван за претходне филмове „Први на Месецу” и „Железничка пруга”. Ова визуелно раскошна филмска поема базирана на роману „Врапци” Аиста Сергејева, лични је уметнички експеримент у којем аутор трага за идеалним механизмима љубави, а у позадини казује и много тога о култури и традицији народа Мерја (финско-угарског порекла) својевремено асимилованог од Словена (живе на територији данас модерних руских градова Ростова, Кастрома, Јарослава и Владимира). Народа који не поседује ништа до љубави и воде. Од тог материјала, са свега три лика и једним необичним путовањем, Федорченко је начинио филм који је прави реквијем љубави и омаж женском роду. Меланхоличан и нежан. Изврсно.
Пољски ветеран Јиржи Сколимовски (1938), вратио се на велику сцену са „Суштинским убиством”, филмом на, за европског аутора његовог проседеа, сасвим неочекивану тему – амерички рат у Авганистану. Прича о Мохамеду кога је америчка војска после хватања и тортуре (директна асоцијација на злогласни Абу Граиб), заједно са другим заточеницима транспортовала на тајно место у централној Европи (асоцијација на откривање тајних америчких затвора на Старом континенту) а он се неочекивано ослободио, прераста у сагу о човеку и природи, странцу који убија да не би био убијен, његовом животињском инстинкту у борби за опстанак током суровог и немогућег бекства кроз сасвим непознато и кроз егзистенцијалистичко нигде. У визуелно узбудљивом филму у којем главни јунак не проговара ни једну једину реч, док 90 минута бежи кроз непознате пејзаже, у физички веома захтевној улози Мохамеда је амерички глумац Винсент Гало (у Венецији ће бити виђен и његов 13-минутни филм „Агент”), а извршни продуцент филма и легендарни Џереми Томас.
Човек и природа и човеков опстанак у природи, уз све њене суровости, тема је и америчког независног филма епохе „Миков рез” Кели Рајхард. Реч је о вестерну о првим америчким досељеницима, филму спорог ритма, дугих кадрова, децентне глуме и аутентичне атмосфере.
Међу 23 потенцијална кандидата за освајање „Златног лава” 67. Венецијанског фестивала, уврштен је и „Пост мортем”, ново дело чилеанског редитеља Пабла Ларина, који је за претходни филм „Пабло Манеро” освојио серијал награда међу којима је и награда „Ибис” за најбољи филм новосадског Синема сити фестивала 2009. године. Реч је о филму морбидне атмосфере и ликова, радње смештене у једну мртвачницу Сантијага 1973. године, у време убиства Салватора Аљендеа. О филму у којем аутор реконструише прошлост, налажући да се живи живот који је већ проживљен како се не би заборавило. Ларин овим филмом синтетише кинематографске, естетске и етичке стандарде, стварајући тестаментарно дело поетског ритма, усред конфузије и апсурдности једног тешког времена.
Данас су на програму и два филма из региона: словеначки филм „Тата” Владе Шкафара („Недеља критике”) и „Циркус Колумбија” босанскохерцеговачког редитеља Даниса Тановића („Дани аутора”), због чега ће на Лидо стићи и Мики Манојловић, који глуми у овом филму.
----------------------------------------------
„Златни лав” за Џона Вуа
Овогодишњи „Златни лав” за целокупну каријеру свечано је уручен легендарном кинеском редитељу Џону Вуу (64) који је део каријере провео и у Холивуду, аутору акционих филмова „Боље сутра”, „Убица”, „Метак у главу”, „Немогућа мисија 2”... После свечаности чији је домаћин био фестивалски директор Марко Милер, приказан је и најновији Вуов филм „Краљица убица” у којем главну улогу тумачи Мишел Јо.
Дубравка Лакић





.jpg)





