Морган Фримен као Нелсон Мандела и Мет Дејмон као рагби играч Франсоа Пиенар у филму „Непобедиви Клинта Иствуда

Ово је филм о спорту, расама и Мандели – најкраћи је опис „Непобедивих” (Invictus), најновијег филма једног од последњих живих „холивудских диносауруса”, легендарног глумца и редитеља, плодотворног и истрајног Клинта Иствуда.

На овај начин, уз додатак да је ово и филм који „обавештава свет о историји борбе једне земље и њеном тријумфу”, и јужноафрички медији су све до скора објашњавали својим читаоцима о чему је заправо реч, указујући им да не треба да буду незадовољни чињеницом што највољеније фигуре из новије историје ове земље тумаче Американци.

Извесна доза неповерења и сумње трајала је само док се филм није појавио пред гледаоцима, док нису изашле и прве повољне критике, освојене номинације за „Златне глобусе” и две за Оскара. Од тада, Иствудови „Непобедиви” постао је филм о којем се радо пише и говори и то не само на „црном континенту” или у САД. Препознате су суштинске вредности драме епских размера, настале на основу инспиративне књиге новинара Џона Карлина „Playing the Enemy” (сценаристичка адаптација Ентонија Пекама), изванредној причи о истинитом догађају везаном за Светски куп у рагбију 1995. године у Јужноафричкој Републици.

Историја је тада забележила да је, после готово 50 година апардхејда, новоизабрани јужноафрички председник Нелсон Мандела покушао да искористи ово светско првенство не би ли међусобно приближио и ујединио свој, расним разликама, подељени народ. Мандела је, наиме, био свестан да је упркос његовом избору на чело земље, Јужноафричка Република остала и расно и економски подељена, да су нетрпељивости још увек живе. Верујући искрено да људе може ујединити кроз универзални језик – спорт, Мандела се удружио са капитеном рагби тима „Спрингбокс” Франсоа Пиенаром, како би заједно повели борбу за уједињење. Рагби као спорт и екипа „Спрингбокс” били су миљеници белаца али и објект дубоке мржње јужноафричких црнаца. Мандела јесте постао шампион овог тима, али је заузврат од „Спрингбокса” тражио да постану шампиони за све Јужноафриканце.
Телевизијске камере широм света, забележиле су тренутке на финалној утакмици када Мандела, у националном дресу, гласно бодри своју момчад у којој је једини црни играч тада био Честер Вилијамс, окружен масом такође раздраганих гледалаца којима доминирају белци. Јужна Африка је тада освојила светски куп, а борба Манделе и Пиенара на челу „Спрингбокса” показала се као успешна.

Сви детаљи овог историјског догађаја Иствуд је забележио у свом филму, одабравши за улогу Манделе, у раним данима његовог председничког мандата – Моргана Фримена, а за улогу Франсоа Пиенара – Мета  Дејмона (остатак глумачке екипе чине углавном јужноафрички глумци, а међу тумачима ликова самих рагби играча нашао се и Иствудов син Скот).

– Сам Мадиба (традиционално клановско име по којем је Мандела познат, прим. аут.) је још својевремено тражио да га ја портретишем у филму – изјавио је недавно Морган Фримен указујући да је дуго трагао за погодним сценаријем и да га је коначно пронашао заправо у књизи Џона Карлина.

– Био сам свестан одговорности коју оваква улога носи, поготово у контексту чињенице да ја тумачим Манделу из периода када је он сучељен са изазовом да је постао вођа дуго угњетаване црначке већине али и њених бивших, белих угњетавача. Највећи изазов ми је био да звучим попут Манделе, све остало је било лакше: начин његовог хода, његови тикови, гестови. Нисам имао никакав скривени циљ, никакву идеологију у интерпретацији. Само сам желео да га прикажем што стварније. Мислим да се циљ и порука крију у самом сценарију. На мени је било само да научим текст – каже Фримен.

Мет Дејмон каже да је као Франсоа Пиенар, који уз Мадибино охрабривање води „Спрингбоксе” до победе, изузетно инспиративан лик, а да је сам Иствудов филм сјајан подсетник свима на свету „да уколико послушамо глас властитог 'доброг ја' , онда постоје креативна и права решења за врло тешке проблеме”. Глумац признаје да му је, уместо савладавања јужноафричког акцента и развијања мишића, већа брига била сопствена висина.

– Првог дана кад сам стигао у Јужну Африку, Франсоа Пиенар ме је позвао у свој дом на гурманску вечеру коју је сам спремио. Када ми је отворио врата, угледао сам веома високог човека, па сам га одмах са најлепшим осмехом уверавао како на платну изгледам много виши – каже Дејмон додајући да му је част што учествује у филму који има велику друштвену вредност, као и да му је велика брига била да својом изведбом и физичком спремом „не осрамоти Пиенара, јер је то његов живот”.

И Фримен и Дејмон констатују да су приметили сличности између Манделе и самог Клинта Иствуда. И један и други су господари своје судбине и капетани својих душа, кажу они.  Филм „Непобедиви” наћи ће се на репертоару београдског Феста 27. фебруара.

Дубравка Лакић