Светска музичка сцена ове године обележава 200 година од рођења пољског романтичара, пијанисте и композитора Фредерика Шопена (1810-1849). Његове мазурке и полонезе, игре старог пољског племства, валцери, сонате, бисери пијанистичке партитуре, пронели су лепоту националне музике Пољске широм света.

Још док није напунио ни десет година, мали Фредерик, дечак генијалац, компоновао је музичка дела и убрзо доспео на новинске ступце. Малишан је на аристократским забавама и у салонима представљан као главна атракција, а пошто би  неки учитељ признао да га је клинац музикално превазишао, „малог Моцарта”, како су му тепали, под надзор је преузимао други професор, и тако све до следеће промене.

Ради усавршавања, овај романтик се у раним двадесетим преселио у Француску где је потписао већину својих дела. Иако у Француској лепо прихваћен (отац Француз, мајка Пољакиња), Шопен је горко патио за родном грудом. Описујући његов тежак растанак са домовином Рудолф Тил у својој књизи „Животи великих симфоничара” наводи да је Шопен два пута узимао карту за Париз и два пута је враћао. Овако је у писмима јадиковао пријатељима:

„Све је у мени суморно и туробно. Сит сам свих позива, концерата и плесних забава. Немам никога коме бих могао да се изјадам. Према свима морам да будем уљудан, морам да се чешљам, дотерујем, у салону морам да сам светски човек – зато онда код куће грмим за клавиром. Додуше, има много оних који ме воле и који настоје да буду што пријатнији са мном. Но, чему све то користи када нигде не налазим мир… Проклињем час када сам отпутовао.”

Од растанка са Пољском, па све до смрти, Шопен је патио од носталгије, а неретко, походиле гу га мисли о смрти и смислу живота. Колико је оних који у овом часу умиру, колико је мртваца било већ у кревету у којем ја лежим, чему овај бедни живот који постоји само зато да једном умремо – као у кошници питања су се ројила у његовој глави.

А онда ето и вапаја: „Нисам способан за живот, немам румене образе ни чврсте листове. Усамљен и сам! Мој је јад неописив”.

Александар Маџар, један од најбољих српских пијаниста свих времена, 1. марта наступа на Коларцу на концерту посвећеном Шопену (фото А.Васиљевић)

Живот бива подношљивији када среће француску списатељицу Аурору Дудевант, познатију под псеудонимом Жорж Санд. У својим писмима она је водила белешке како су се Шопену мелодије јављале саме а како би онда започињао мукотрпан рад, напрезања, плакања, затварања у собу и трчања по њој, писања и брисања док партитура не би добила коначан облик.

Овако осетљивом перфекционисти било је важно шта ће бити и после његове смрти. Желео је да му срце пренесу у домовину, да у раку баце прегршт пољске земља и да спале сва недовршена дела како његов потпис не би стајао на неком нескладном музичком штиву. Композитор је умро је у 39. години, од туберкулозе, сахрањен у Паризу, али је његово срце, на његов захтев, извађено, враћено у домовину, и зазидано у једну варшавску цркву.

Земља којој је завештао своје срце од 1. јануара започела је свечано обележавање „Године Шопена” у његовој родној Желазовој Воли, најављујући током 12 месеци 1.200 концерата, изложби, филмова и представа посвећених овом аутору. У Варшави је ових дана одржан музички маратон а сваке вечери у Народној филхармонији један од Шопенових концерата свирао је пијаниста међународног реномеа, а међу њима, и хрватски пијаниста Иво Погорелић. Клавирским маратоном Шопену ће се одужити и Француска, па је у Паризу овог викенда заказан концерт „Срећан рођендан, господине Шопен”, где ће током 48 сати бити изведена сва његова дела за клавир.

Подсетимо, у Варшави се сваке пете године одржава Међународни конкурс пијаниста „Фредерик Шопен”. У овом граду међународни аеродром носи име познатог композитора, а име овог уметника, кога подједнако присвајају и Пољска и Француска, носе и астероид „3784 Шопен” и један кратер на Меркуру.

Наше Министарство културе придружује се прослави ове годишњице па је претходних дана покренуло иницијативу да се једна улица у Београду назове по славном композитору.

-----------------------------------------------------------

Музички маратон у Београду

Данас, од поднева до поноћи у Културном центру Београда биће одржани концерти, филмови и предавања о Шопеновом животу. На сваки сат, на концертима ће се представити: ученици музичких школа у Београду, студенти музичких академија у Србији, и професионални музичари. У Дворани КЦБ биће приказана два филма: у подне „Шопенова младост” А. Форда, у 19 часова „Песма за сећање”,Ч. Видора. Улаз на све програме је слободан.

-----------------------------------------------------------

Маџар на Коларцу

Шопенова дела вечерас у Коларчевој задужбини свира наш истакнути пијаниста Александар Маџар. Некадашњи најмлађи студент Факултета музичке уметности (бруцош са 14 година), Маџар данас предаје на Фламанском краљевском конзерваторијуму у Бриселу и на Академији за музику и позориште у Берну. Маџар је наступао са Берлинском филхармонијом, Европским камерним оркестром, Чешком филхармонијом, Националним оркестом Белгије…Наступа у Европи, Јапану и Латинској Америци.

Мирјана Сретеновић