„Старке” са шаром пиротског ћилима

На насловној страни публикациjе „Народна култура у културној политици Србије” (Балканкулт) објављена је популарна „ол стар” патика са мотивом шаре пиротског ћилима. Иста шара нашла је место и на сервису за ручавање, компјутеру, намештају, телефону, накиту...

Реч је о радовима Данила Манчића, младог индустријског дизајнера из Пирота. „Шта би озбиљан држава могла да уради са идејама оваквог човека може се само замислити. У публикацији смо направили добар модел који може лако да се примени у реформисању културне политике”, каже Миша Ђурковић (Институт за Европске студије), који је са Димитријем Вујадиновићем (Балканкулт фондација) и проф. др Александром Петровићем аутор ове књиге.

„Народна култура у културној политици Србије” говори о томе колико ће народна култура моћи да се очува, али и развија са читавом палетом алтернативних културних вредности, а да опет индустрија забаве не узме од ње само оно што доноси профит, у чему битну улогу има културна политика.

Сарадници у настанку публикације били су и мр Бранко Красојевић, мр Весна Богуновић, Весна Јокановић, проф. др Весна Марјановић, др Гордана Ђерић, Драган Пантелић, мр Драгана Стојановић, Драгомир Миленковић. Мр Иван Златковић, др Јелена Јовановић, мр Кристина Плањанин Симић, мр Небојша Миликић, мр Оливера Ђорђевић, мр Саша Панчић и Слободан Балаћ. Књига је настала по поруџбини Министарства културе, захваљујући финансијама и Института за европске студије и Балканкулта.

– Успели смо да на стотинак страна покажемо постојање огромног потенцијала који народна култура може да да  друштву. Остаје питање ко може и ко жели да спроведе културну политику. Упркос томе шта је владајући, културни модел, постоје могућности за изградњу алтернативних, озбиљних, доречених и развијених модела културне политике –  каже Миша Ђурковић.

Утицај културне политике и народне културе није само наша прича већ актуелан европски тренд.

Димитрије Вујадиновић истиче да у Европи постоји свест о  агресивности индустрије забаве:

– Немци су народну културу дефинисали тако што су ту убројили и екологију, а истакли су традиционални начин обраде земље. Шкотланђани ту убрајају језик, односно имају низ пројеката, као нпр. да савремени писци пишу на њиховом националном језику и у складу са народним усменим предањима. Не постоји јединствена дефиниција овог појма. Приоритети културне политике у вези са народном културом зависе од тога шта су поједина друштва оценила као најбољи извор свог креативног потенцијала. Европа све више инсистира на креативности. Индустрија забаве улази у народну културу (нпр. Ирска и „Риверденс“) и узима од ње  забављачки део. Народна култура носи систем вредности, а ми истраживачи тражимо да се он поново актуелизује, јер је стваран вековима. Није увек у свим државама културна политика према народној култури позитивна. У недостатку идеја, нове естетике, многи се окрећу ка њој, али не да би је поново промовисали већ да би је искористили за профит.

Овом приликом аутори су нагласили да се показало да многе институције које треба да се баве овом темом постају сувуше затворене, без контакта са стварним животом.

– Наше институције су помало превазиђене, као у 19 веку.  Нема културе и културног идентитета без народне културе. А  она служи, између осталог, да би се државе што боље позиционирале у глобалним односима. Кроз културну дипломатију. Ми то, нажалост, не користимо, а Хрвати то много боље раде од нас. Књигу смо радили по наруџбини Министарства културе, а мене је забринуло то да нема никакве  повратне спреге, ни разговора између нас након завршеног посла, они су дали новац, а није се догодило да кажу шта нам  ваља или не ваља у публикацији – каже Димитрије Вујадиновић.

----------------------------------------------

По становнику за културу 15 евра

Србија из бруто националног прихода издваја 15 евра по глави становника за финансирање културе, Бугарска око 35, Мађарска око сто, Словенија 120 евра. Ми смо заједно са Албанијом међу последњима по количини средстава које издвајамо за културу. Народна култура неће моћи да се развије без значајније помоћи државе, то не мора бити само буџетско финансирање, већ кроз законодавство, субвенције, пореске олакшице. Кад је реч о старим занатима решење је да се тим људима отвори тржиште и омогући да они од тога могу да живе, истиче Димитрије Вујадиновић.