На поду галерије Културног центра Београда постављене су цигле, даске, цеви, један пањ – остаци једне старе, срушене куће у Баричу и њене окућнице. Простор аутентично мирише као и сва слична места на којима је набацан шут, а Душица Дражић (1979) припрема се да на зиду исцрта, по сећању, основу куће, последњи сегмент инсталације, како би све било спремно за вечерас у 20 сати, када је отварање њене изложбе „Blueprint”.

Уметничка провокација Дражићеве креће се од истраживања амбивалентног односа града и људи, њихове узајамне подршке и заштите, изолације и деструкције, проналажења нове намене објектима чији је живот окончан, али и критике савремене градње без јасног плана и идеје. Сви који посете изложбу, да би је потпуно доживели, мораће буквално да ходају по остацима нечијег приватног, личног простора, чиме он постаје, како каже Славица Радишић у каталогу, привремено „археолошко” налазиште.

– Покушала сам да реконструишем тренутак рушења једног типичног породичног дома, величине око 60 квадрата, старог између осамдесет и деведесет година, веома дотрајалог, који истина више није могао да настави своју егзистенцију. Покушала сам такође да у времену и простору ухватим моменатнастанка емоција приликом нестанка објекта. Стицајем околности, присуствовала сам самом рушењу и било је тужно – прича уметница.

У гомили шута налазе се и делови једног шпила карата, стара вага, флаше за које се види да нису из садашњег времена – све то власницима, који сада имају нову кућу, није било потребно.

– Касније, током поставке инсталације, радници са којима сам сарађивала објашњавали су ми чему служе поједини делови док смо их размештали, који је тип цигле коришћен за градњу и која греда тачно чини везу између крова и зидова. Као да су ти једноставни остаци сами причали причу, коју ћете осетити ако дођете и уђете у галерију и створите свој наратив – каже Дражићева и додаје:

–Истовремено, сведоци смо многих делова Београда који се већ извесно време трансформишу, где уместо приватних, малих кућа ничу велике зграде, често без јасног плана, па је изложба једним делом и критика тог процеса и позив институцијама на одговорност.

Сама поставка део је пројекта „Сећање града” чији су организатори Културкламерцентар за културне интеракције и удружење „Bruch”, уз помоћ КЦБ-а, који настоји да идентификује различите моделе укључивања и очувања сећања у развоју Београда, од оних који спадају у домен јавних политика до оних у домену уметничких и културних пракси група и појединаца.

У суботу, 20. августа, у простору галерије, биће одржана дискусија „Уметник као публика” чија је тема ова изложба.

М. Димитријевић

-----------------------------------------------------------

Симпозијум о развоју града

Од 12. до 13. септембра упросторијама КЦБ-абиће организован и међународни симпозијум „Политике и праксе укључивања и очувања сећања у развоју града” док ће бити реализованерадионицечији ће предмет бити Трг Славија као јавни простор са израженим колективним идентитетом и место од општег значаја за прошлост и сећање Београда.