Култура
Терор у слици и речи
Нацистички прогон хомосексуалаца, који су у логорима симболично били обележавани розе троугловима, није заустављен ни после завршетка Другог светског рата
Како је, практично, у слици и речи, изгледала системска државна хомофобија у нацистичкој Немачкој? Одговор на то питање пружиће око 150 архивских фотографија, текстова и докумената, који приказују опште и личне историје око 100.000 особа ухапшених у овој земљи пре и за време Другог светског рата само на основу њихове хомосексуалне оријентације, а који ће се од 2. децембра наћи на изложби „Нацистички терор над хомосексуалцима од 1933. до 1945.” у Музеју града Београда.
Удружење ARTEQ из Београда, у партнерству с удружењем „Квир Загреб”, уз богат пратећи програм (стручне трибине о биополитици, нацизму и стратегијама контроле, као и промоције књига и часописа, видео-инсталације и филмске пројекције) поставку организују како би представили историјске чињенице коришћењем аутентичних докумената из периода нацизма и подигли свест о страдању и патњи хомосексуалаца под нацистичким режимом.
– Истовремено, идеја је да омогућимо сучељавање са стереотипима о ЛГБТ особама у српском друштву, промовишемо толеранцију према мањинама и подстакнемо различите друштвене чиниоце да се укључе у дијалог о промоцији антифашистичке идеологије и укидању предрасуда према особама другачије сексуалне оријентације – кажу организатори.
Како је објашњено у каталогу који прати изложбу, осим тога што су симболично били обележавани розе троугловима, специфичност хомосексуалних жртава, од којих је 15.000 завршило у концентрационим логорима, где је већина и окончала животе, јесте у томе што њихов прогон није заустављен ни завршетком рата, већ су неки од њих морали да наставе служење затворских казни и по савезничком ослобађању из логора. Законска основа која је омогућила терор над хомосексуалцима била је на снази од 1871. године, дакле много пре појаве нацистичке идеологије, док је нацистичка ревизија Кривичног закона 1934. године, у делу који се односи на хомосексуалне мушкарце, остала актуелна више од 20 година након рата. Тек се поновним буђењем покрета за права хомосексуалних особа, крајем шездесетих година 20. века, почела је да се ствара клима да се историја систематски позабави и хомосексуалним жртвама нацистичког режима, па је немачки парламент 2002. године амнестирао све хомосексуалне жртве нацизма, а влада им је 2008. одала почаст подизањем споменика у Берлину.
Изложбу су финансијски помогли Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Фонд за отворено друштво Србије и Фондација „Хајнрих Бел”. Подршку су пружили и Музеј града Београда, Агенција за европске интеграције и сарадњу са удружењима Градске управе Београда, Социјалдемократска омладина, Центар за квир студије, издавачка кућа „Хеликс” и удружење „Алтернативни колектив”.
М. Димитријевић
Последњи коментари
cemu oni sluze??????????????????
Pa jel zato sto su ih nacisti ubijali mi danas treba da im pravimo mesto na glavi, odobravamo vencavanja, usvajanja dece kako bi ih drustveno izjednacili sa ostalima. Sto je time obezvredjena i religija i porodica kao ustanova, to razaracima drustva ili ne ide u glavu ili to rade smisljeno, pa energicna pobuna protiv ovih trendova kod nekih izgleda da ospstaje kao jedino resenje. "Demokratija" je princip kojim se vecini namecu odluke propisane od manjine, a to se evo mnogima ne svidja.









