Светлана Захарова, балетска звезда најсјајнија, поново је у Београду. Првакиња московског Бољшог театра стални је, или барем чест, гост на најпрестижнијим светским позорницама: у миланској Скали, Њујорк сити балету и суседном Метрополитену, лондонском Краљевском балету, Париској опери... а ни код нас није само „у пролазу”. Вечерас ће она трећи пут заиграти на позорници Сава центра и опет је то гала концерт – „Захарова и пријатељи”. Неки су они стари, неки нови, барем за нашу балетску публику, а новост је што ће се Захаровој на сцени први пут придружити и наши играчи.

Овом вечерашњем, претходио је мали јучерашњи „спектакл” за новинаре – у пуној сали у Министарству културе Србије. И на тој прес-конференцији, разуме се, у главној улози била је Светлана Захарова, личност изузетна: такозвана примабалерина асолута, депутат у Руској думи, супруга познатог виолинисте Вадима Рјепина, од зимус мајка мале Ане...

Када је ушла у салу, витку и високу Захарову, дочекали су аплаузи новинара – као да је на позорници. Времена није било превише, њу су  чекали на проби, а она се захваљивала заслужнима за овај нови сусрет са Београдом, али и са нашим играчима. Пошто се појављује и у класичним и у савременим комадима, о томе је рекла:

– Пуно сам играла класику, чак девет верзија „Лабудовог језера”, а слично је и са „Дон Кихотом”, „Успаваном лепотицом”... Класика је класика, она је из срца и душе, лепота је за очи гледалаца, али ја све више желим и савремену игру јер она на свој начин продужава живот играча.

У Београд је допутовала и Људмила Семењака, педагог Светлане Захарове, некад и сама позната балерина која нам се пре више од тридесет година, такође на сцени Сава центра, представила као Жизела,  Алберт је био Александар Годунов (памтимо га и по улози оног плавог љубоморног амиша у чувеном филму „Сведок” Питера Вира), а Мирта је била чувена Наталија Бесмертнова. За Семењаку ово је једно сентиментално путовање, што је потврдила својим емоцијама обојеним речима, док Захарова није крила радост што је са њом кренула на пут, истичући и колико је заслужна за њену добру „форму” на сцени. Ова је, опет, описујући Захарову у савременом плесу, рекла како је она и у томе сасвим особена: „Игра као најбоље наштимовани инструмент”.

Новинаре су поздравили и Светлана Стојановић-Плавшић, државни секретар у Министарству културе, Александар Конузин, руски амбасадор у Београду, Мића Јовановић, директор Мегатренда (помогли одржавање концерта) и Божидар Ђуровић, управник Народног позоришта, који је рекао како му је драго што и играчи из његове куће учествују у овоме догађају и што је Светлана Захарова расположена да се оствари њихова жеља да она једном заигра и на њиховој позорници.

М. Шеховић

-----------------------------------------------------------

Од лабуда до лабуда

На вечерашњем списку „Пријатеља” су играчи: Евгениј Иванченко, Силвија Ацони, Александер Рјабко, Анастасија Сташкевич, Вјачеслав Лопатин, Кристина Кретова, Денис Антила... То су играчи из московског Бољшог театра, Маријинског из Санкт Петербурга, са разних других страна. Њихов гала концерт дивертисман је нумера из класичне, неокласичне и савремене игре. Захарова и партнер Иванченко отвориће концерт адађом из другог чина „Лабудовог језера” (суделују и београдски играчи)  П. И. Чајковског, а сама ће га завршити тумачећи  Сен-Сансову „Смрт Лабуда”.