Ова година, која полако цури, лепо је почела Снежани Савичић-Секулић. Први већи догађај била је она нова награда – „Оскар Данон”, после су се дешавале још неке лепе ствари на оперској и другим музичким сценама, а у недељу ће се њен сопран, први пут, чути и у Београдској арени – на дуго очекиваном концерту славне Монсерат Кабаје.

После поменуте награде, у марту, на лауреата (то могу бити само они до 40 година) као да се сручио велики талас догађања значајних за једну певачку каријеру. Уследили су наступи у Чешкој са Филхармонијом из Брна, чији је диригент Александар Марковић; она је затворила фестивал Atempo у Подгорици и отворила Котор арт; леп успех, већи од очекиваног, доживела је са опером „Мандрагола” на Мокрањчевим данима; такође и на ауторској вечери творца те опере – композитора Ивана Јевтића, у угледној париској дворани Гаво; на певачким путовањима нашла се и Војводина, где је имала мини-турнеју са Оркестром новосадског СНП и Бањалучком филхармонијом; ових дана певала је и у Пучинијевим „Боемима” – и у Загребу и у Београду...

– Певала сам Мизету у ХНК, у оперској представи којом су у Загребу прослављали 90. рођендан сопрана Сене Јуринац. Публика и критика то су јако добро примили, што ми свакако пуно значи на почетку ове сезоне – каже Снежана Савичић-Секулић, сопран који је, ево, доживео да запева на концерту са сопраном коме се годинама дивила.

Присећа се тих младалачких дана и рада са својом професорком Радмилом Смиљанић...

– Вежбали смо арију из Пучинијеве „Ластавице” и у једном тренутку професорка ми је рекла да то најбоље на свету пева Монсерат Кабаје.Као млади, ми смо учили преслушавајући њене снимке.

Открива нам и да ће отпевати две нумере у Арени, арије из „Боема” и из опере „Луиз”. Ово дело Густава Шарпнтијеа ретко се интегрално изводи, али истоимена арија прави је бисер из оперске ризнице. „Она захтева леп пијано и дугачку фразу, управо оно што краси Монсерат Кабаје. Она ми је била узор, тако да сам и ове њене снимке нашла.”

Овај деби у највећој концертној дворани (спортској такође) у граду у коме живи за Снежану Савичић-Секулић је и:

– освајање једног другачијег концертног простора, и публике која није она свакодневна оперска. То је неки други амбијент, и Харис Џиновић, звезда неке друге музике, тако да су и очекивања публике веома различита. Постоји и лака трема од те ситуације и од саме Монсерат Кабаје... у близини. Ја сам јој се дивила, али нисам никад била на њеним концертима, ни у публици. О свим тим стварима у недељу ћу морати да водим рачуна.

Водиће она рачуна и после тога, о својим репертоарским обавезама у матичном Народном позоришту, о концерту који је чека у Коларцу – Брамсов Немачки реквијем, са Симфонијским оркестром и Хором РТС, којим ће дириговати Младен Јагушт, па божићном концерту у Подгорици. А онај талас као да се прелива и на зиму која долази. Чекају је нова путовања са „Мандраголом” – у Санкт Петербург и Марибор. А може бити у још неким правцима, кажу.

М. Шеховић