Често се дешава да се редитељима у позоришту немеће да раде комаде који им нису претерано блиски, што се касније одрази и на саму представу. У мом случају је драгоцено што сам лично иницирао драму „Неспоразум”, Албера Камија. Национални театар је препознавши квалитет текста прихватио моју понуду и ево га постављам на сцени „Раша Плаовић”, каже млади редитељ Вељко Мићуновић.

Да се ради о занимљивом редитељском сензибилитету позоришна јавност осетила је одгледавши 2007. године Мићуновићеву дипломску представу „У лову на бубашвабе”, Јануша Гловацког у Југословенском драмском позоришту, али је укусе публике неподељено освојио комплексном представом „Живот је пред тобом”, рађеном према роману Ромена Гарија, коју од прошле сезоне гледамо у Београдском драмском позоришту. У међувремену Мићуновић је потписао Шекспировог „Отела”, али и Гогољевог „Ревизора”. Овога пута Мићуновић ради „Неспоразум” Албера Камија у Народном позоришту у Београду са глумачком екипом: Љиљана Благојевић, Вања Ејдус, Марија Вицковић, Михаило Лађевац и Милан Лане Гутовић. Премијера се очекује у децембру.

– Када ме питају зашто Камијев „Неспоразум”, волео бих да забележите: зато што сам препознао ту његову причу о слободи, револту, апсурду. Комад говори о отуђењу, распаду комуникације, у овом конкретном случају породице. Ками је ово дело написао 40-тих година прошлог века, а већ тада је наслутио да Европа није баш најбоље место за живљење. И уопште текст врца од догађаја, има необичну крими-причу, са мирисом трилера који волим у позоришту и на којем ћемо током рада на представи инсистирати. И ето, када имате пред собом текст који вас инспирише, како редитеља, тако и глумце, радост позоришног чина се осети јер смо пронашли нешто заједничко што је у нама пробудило мотиве да радимо ново дело – каже редитељ.

На констатацију да је Ками велики залогај за младог редитеља, односно да многи тврде да постоје уходани кодови, рецепти како се Ками игра, чита... Мићуновић спремно одговара:

– Тврдим да у позоришту кодови не постоје и баш зато што је неочекивано да припадника егзистенцијализма ради млади редитељ, ако хоћете једног филозофа пар екселанс, мислим да баш он нуди и нешто што није само филозофски аспект, што ћемо ми, надам се прочитати у овој представи, а то је тај додир мелодраме у комбинацији са мирисом трилера који и те како Ками иницира кроз мистичност, обрте, напетост ситуација. Мислим да је ту моја шанса: направити Камија напетог је велика мајсторија. Не знам да ли ћемо у томе успети, али ћемо на томе радити. Навикли смо да се Ками поставља на сцену и да те представе буду млаке, декларативне... Ми се трудимо да идемо неким другим путе.

Мићуновић је позоришну режију дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Егона Савина. Радио је као асистент режије Јиржија Менцла и Паола Мађелија.

– Ништа не може боље да вас препоручи од добре представе. То је нешто што сви редитељи желе и чему се надају. Представа „Живот је пред тобом” је пронашла свој пут и до публике и критике. Мислим да је, поред осталог, разлог томе у осећању да нам фали жанр мелодраме јер је замишљамо на другачији начин него што она јесте. Да смо се мало ужелели емоција у театру и да та људска интимна прича може да бира велике теме, да превазиђе своје оквире. Примећујем код многих редитеља да су се били одаљили од нечега што је срж приче, а што се зове емоција, што се зове карактер. Да су отишли у експресионистички стил и да сада желе да се врате назад. Камијев „Неспоразум” је на трагу тога да се суочавамо са осећањем отуђења, али и вапај код свих ликова за емоцијом. То је оно што није лако пробудити. То је тај апсурд који начиње Ками, закључује Мићуновић.

Б. Г. Требјешанин