Ватин чека археологе

Вршац – Археолошки локалитет Ватин, по коме је названа читава једна велика култура, недалеко од Вршца, на самој граници са Румунијом, и Европском унијом, после пуних 120 година од првих археолошких ископавања – поново је актуелан. Кустос Градског музеја у Вршцу, мр Драган Јовановић, који је посвећен истраживањима Жидовара, Старог Лудоша (Мали рит) и Ватина, започео је рад на својој докторској дисертацији, која и носи наслов „Ватинска култура”.

Наставак истраживања овог локалитета најсавременијим методама и средствима за која се очекује и материјална подршка Министарства културе, даће одговоре, значајне и за европску науку. Јер, на овом локалитету су постојала насеља, од бакарног до античког доба. У периоду бронзаног доба, остваривани су снажни контакти, чак и са културама јужне Немачке, Словачке..., али и континенталне Грчке и микенског света.

Због изузетног значаја некадашњег живота, на локацији Ватин, даља нова научна истраживања заслужују и међудржавну подршку.

Градски музеј у Вршцу располаже археолошком збирком, са овог локалитета, која броји више од 15.000 предмета, углавном керамичких посуда, култних предмета, изузетне естетске вредности, али и оних који су израђени од злата, или рогова животиња. Захваљујући првом вршачком кустосу, Феликсу Милекеру, његовој посвећености археологији, збирка је не само бројна, већ се састоји од добро очуваних, целих предмета, који, можда, не пружају комплетну, али стварају упечатљиву слику о животу на овом археолошком локалитету, који траје око 3.000 година.

– Највеће заслуге припадају Феликсу Милекеру који је забележио и проучио 150 кућа, на десетине гробова, а 1910. године, пронашао је око пола килограма златних предмета, припремљених за раскошни појас (три предмета су сачувана, остали су у Будимпешти) – каже Јовановић који, као и многи други, сматра да је локалитет Ватин не само недовољно истражен, већ и знатно већих димензија, него што се до сада мислило.

Овај археолошки локалитет „дугује” још много одговора, с обзиром на то да је представљао центар свих тадашњих културно-привредних збивања, раскрсница важних путева, тесно везана са Жидоваром...

И поред великог значаја овог археолошког налазишта, једног од важнијих у Европи, законом још није заштићено као културно добро. Сматрало се, до сада, да не завређује даљу пажњу.