Вече Андраша Урбана

Редитељ Андраш Урбан ће на оригиналан начин обележити 42. Битеф. Његове чак три представе, што је својеврсни куриозитет, део су овогодишњих фестивалских селекција. Комад „Brecht – The Hardcore Machine” позоришни сладокусци имаће прилику да виде вечерас у 20 часова као осму представу у главном фестивалском програму на сцени Београдског драмског позоришта. Критичарка Ана Тасић у оквиру „Шоукејса”, пратећег програма 42. Битефа, уврстила је два његова остварења. Представа „Urbi et orbi” која је, да подсетимо,добила награду Округлог стола на 53. Стеријином позорју у Новом Саду, и Ковачевићев „Сабирни центар” изведени су протеклог викенда, такође на сцени БДП-а. Оба дела наишла су на позитивне реакције код иностраних гостију, критичара и публике.

У вечерашњој представи „Brecht – The Hardcore Machine” Андраш Урбан ће уз помоћ својих изванредних глумаца представити све оно што је красило Брехтову филозофију театра – ефекат дистанцирања, игре светла, декламовање текста, обраћање публици.

Луцидног Андраша Урбана памтимо из раних деведесетих година 20. века, када је као студент режије скренуо пажњу занимљивим позоришним креацијама у Народном позоришту у Суботици. Рођен у Сенти, Урбан већ са 17 година отвара прву самосталну позоришну радионицу. Формира своју трупу „Aiowa” која театар третира као специфичну, али и идеолошку акцију. На Академији уметности у Новом Саду уписује режију, у класи проф. Влатка Грлића. Упоредо са студирањем, режира у Народном позоришту у Суботици, и добија позиве за сарадњу из многих позоришних центара.

Бурна дешавања из наше блиске прошлости утицала су на овог необичног редитеља. У тренутку када су сви са нестрпљењем ишчекивали нова позоришна остварења, Андраш Урбан се 1993. године повлачи из јавног живота, напушта студије и престаје да режира. Нешто крупно се десило у његовој души, како нам је недавно рекао Урбан, тако да није могао да настави да студира, режира, односно учествује у свакодневним животним дешавањима.

Тих неколико година провео је у родној Сенти и није се бавио позориштем. То, како је касније објашњавао, није била одлука, већ једноставно стање духа.

После пет година наставља студије у Новом Саду, код професора Боре Драшковића, у чијој класи је дипломирао 2000. године. На радост позоришне публике почиње да режира у суботичком позоришту „Костолањи Деже” на чијем челу је од 2005. године. Режира и у другим позориштима, води радионице у Румунији. Режирао је Бихнера, Шекспира, Дуковског, Арабала, Бекета, Брехта. Аутор је кратких филмова „Неко и неко”, „Стакло”, „Као да нас и нема” и књиге приповедака „Партизан из зоре”.