Svake nove godine srećnici koji žive i rade u Njujorku mogu da, ako njihovi poslodavci imaju za to dovoljno novca, „najluđu noć” dočekaju u ekskluzivnom prostoru jednog od najpoznatijih svetskih muzeja – Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Za jedno veče, iznajmljujući prostor velikim firmama, MOMA zaradi nekoliko miliona dolara, preciznije milion dolara po spratu. Pošto muzej ima tri nivoa, računicu dalje nije teško izvesti.

Muzeji u svetu praktikuju još jedan model „snalaženja” radi popune budžeta. Sarađuju, naime, sa privrednim sektorom i velikim korporacijama koje, motivisane na to znatnim poreskim olakšicama, sponzorišu mnoge projekte, izložbe i seminare. Pored prestiža koji firme tako obezbeđuju, u toj priči razaznaje se i jasan finansijski momenat, kao jedan od razloga ulaska u takvo poslovno partnerstvo.

Zašto takva praksa nije odomaćena i u našoj zemlji?

– Čim krenete putem komercijalizacije nailazite na zakonske prepreke. Decidno je naglašeno šta ustanove kulture smeju a šta ne smeju da rade, pogotovo kad je reč o muzejskim institucijama. Iznajmljivanje prostora teško je izvodljivo jer za to moraju da se dobiju silne dozvole od nadležnih organa, pošto muzeji nisu vlasnici prostora u kojima se nalaze i za takvu aktivnost nisu registrovani. Ne mislim da je došlo vreme da muzeji kod nas, kao što je to u svetu, budu privatne institucije, jer se privatizacija u našoj zemlji očigledno loše izvodi. Ali bi trebalo imati liberalniji stav prema ovakvim pokušajima muzeja da novac zarade i malo olakšati proceduru – kaže za „Politiku” Slobodan Nakarada, izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji je uz podršku Fonda za otvoreno društvo uradio temeljna istraživanja i projekte na temu uštede, pa samim tim i na temu komercijalizacije.

Što se poreza i promene poreskog zakonodavstva tiče, o tome se priča već decenijama. Rešenja koja bi mogla da se primene obezbeđuju ono što većini danas nedostaje, pa i državi. Novac.

– Mnogi muzeji su prestižne ustanove ali to u praksi ne vredi dovoljno. Imamo ponude za sponzorstva, ali se one kreću u domenu obezbeđivanja desetak besplatnih karata za avio-saobraćaj, što je kap u moru koja je nama potrebna. Velike firme jednostavno nemaju interes da ulažu u kulturu, jer za dat novac ne dobijaju skoro ništa – dodaje Nakarada.

Prema najavama iz Ministarstva kulture, neki od pomenutih problema mogli bi uskoro da budu rešeni.

– Postoji velika potreba za transformacijom ustanova kulture i povećanjem budžeta. Ministarstvo je krenulo u kompletnu reformu zakonodavstva u oblasti kulture, pa mnogima neće biti neophodno da misle o iznajmljivanju prostora da bi dodatno zaradili – kaže Nadica Momirov, državni sekretar u Ministarstvu kulture, i dodaje da poreske olakšice za ulaganja u kulturu ministarstvo svakako želi.

– Upravo sa Ministarstvom finansija sagledavamo koje su mogućnosti. Sledeći korak biće usaglašavanje više zakona iz povezanih oblasti. Pošto će zakon o porezu na dobit preduzeća biti na dnevnom redu Skupštine u martu, mi ćemo, u saradnji sa Ministarstvom finansija, uvesti neke promene, po kojoj će olakšice koje važe za druge oblasti ubuduće važiti i za kulturu – objašnjava naša sagovornica.

Konzervacija umetničkih dela još jedna je oblast koja može da se naplati i da na taj način muzeji ostvare dodatnu zaradu. Jer, slike su, kako to kažu kustosi, živi organizmi, koji mogu da se razbole, da se inficiraju. Zakonskih prepreka, začudo, u tom pogledu nema, tako da bi to mogao da bude još jedan od dodatnih načina finansiranja, dok se u skorije vreme sve najavljene promene i ne dese. Do tada bi o svemu pomenutom moglo ali i trebalo ubrzano da se razgovara kako bi se konačno nešto i promenilo, jer nas vreme i kriza neće čekati.

Milica Dimitrijević

---------------------------------------------

Muzeji kao pekare

Kamioni koji transportuju muzejska dela na izložbene lokacije i sa njih, ili u neke druge svrhe, svrstani su kada je Sekretarijat grada Beograda za saobraćaj u pitanju, kako kažu u MSU, u istu grupu sa kamionima koji opslužuju pekare i samoposluge, pa je muzejima zabranjeno da prenose dela od 9 do 17 časova, jer toj vrsti kamiona nije dozvoljeno da se u to vreme kreću gradom.

– Muku mučimo da objasnimo gradu Beogradu da ne možemo da budemo svrstani u tu grupu jer tako ne možemo da funkcionišemo. Za svaki prolazak kamiona mimo zabrane plaćamo velike kazne. I mi tako nemamo novac da organizujemo izložbe jer nemamo više para da plaćamo kazne – kaže Nakarada o ovom svojevrsnom apsurdu.