Култура

За смену сазнао СМС-ом

Мирослав Мики Радоњић смењен на ноћној седници кадровске комисије. Иван М. Лалић нови директор

Мирослав Мики Радоњић; Иван М. Лалић

Нови Сад – Тек што је завршено, Стеријино позорје нашло се у центру пажње не само позоришне публике. Новоформирана Кадровска комисија Скупштине града Новог Сада је пре два дана сменила досадашњег директора Стеријиног позорја Мирослава Микија Радоњића и именовала новог – угледног драмског писца Ивана М. Лалића, чија је представа „Херој нације”, у извођењу Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина, на недавно завршеном позоришном фестивалу побрала све комплименте.

Смена челних људи Стеријиног позорја одиграла се, према свему судећи, кажу познаваоци прилика, по систему нова власт – нови шифоњери. Јер, овдашња јавност, критика и публика Позорја имају само речи хвале за досадашњег директора, фестивалске програме, садржаје и организацију. Најзанимљивији детаљ у причи која је овдашњу варош обиграла за трен, био је начин на који је досадашњи директор сазнао за смену: вест му је, пет минута пред почетак седнице Скупштине града, јавио пријатељ новинар, који је имао увид у скупштинске материјале и ноћну седницу кадровске комисије, којом сада руководи Божидар Протић, иначе председник Одборничке групе Демократске странке у Скупштини Новог Сада. Вест је до Мирослава Микија Радоњића стигла СМС поруком.

Шта о свему овоме, и о суштини могућих промена у Стеријином позорју кажу актери догађаја?

– Информацију да ћу бити смењен са места директора Стеријиног позорја добио сам буквално пет минута пре почетка седнице Скупштине града Новог Сада путем СМС поруке од једног пријатеља – каже Мирослав Мики Радоњић за „Политику”. – Седница је одржана током ноћи између понедељка и уторка. Толика тајанственост граничи се са мером доброг укуса и основним нормама културне комуникације, чиме се урушава достојанство институције Стеријиног позорја, а и ја лично. Сваки даљи коментар је излишан.

Нови директор драмски писац Иван М. Лалић, био је раније краће време и управник Српског народног позоришта. Минулих неколико година задужен је за развој музичког фестивала „Егзит”, а био је и уметнички директор недавно одржаног Филмског фестивала Синема сити. Лалић каже да је прихватио ову функцију управо као изазов и потврду досадашњих напора да војвођанска престоница добије статус културног центра овог дела Европе, и у томе види и извесну нову концепцију Стеријиног позорја.

– Зна се какво је место на мапи музичких догађаја добио „Егзит”, поставши један од најпрепознатљивијих српских брендова, а тим путем је кренуо и Синема сити фестивал. Надам се да ће и Стеријино позорје, које има завидну традицију, поћи тим путем, јер захтева и извесну трансформацију... Све три манифестације биће целине за себе, али ће бити и обједињене на начин како је то урађено са Единбуршким фестивалом који је један од најпрестижнијих у свету управо по обједињености све три уметности – каже Иван М. Лалић.

Нови директор припрема и предлоге за иновације на Стеријином позорју, међу којима су, каже, и афирмација младих позоришних аутора, излазак на отворене сцене, интеракција са регионалним и другим иностраним театарским сценама...

Иван М. Лалић је рођен 1965. у Београду, где је 1991. дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности. Аутор је две телевизијске драме и ТВ серија „Пилот у трави” (ТВ Београд, 1988) и „Отворена врата” (1994), али је постао врло познат као аутор више позоришних драма, међу њима су и „Пуританска комедија” (Народно позориште, 1996), „У пламену страсти” (Звездара театар, 1997) за коју је добио Награду „Бранислав Нушић”, „Мој отац у борби против ниткова из свемира” (1998), „Cuba libre” (СНП, 2000)...

О другим изменама и променама кључних људи Стеријиног позорја, међу којима су и уметнички директор Иван Меденица, и Мирјана Марковиновић, за сада се не говори.

Д. Радовић
објављено: 27/06/2008.

Последњи коментари

politička odluka  | 27/06/2008 08:19

kultura je politika.to što je neko urednik je politika,to što je neko direktor,sekretar,upravnik,član žirija,član komisije,asistent,profesor,dekan,prodekan,rektor,prorektor...sve su to politički izbori;to što je umetniku otkupljen rad-to je politička odluka,to što je neki umetnik stalno prisutan na belefu-a(čiji se početak,evo,najavljuje) a neki nikada je politička odluka,to što se o nekom umetniku stalno piše u medijima to je politička odluka,to što se o nekom ne piše ništa-to je politička odluka;to što se dozvoljava da neki umetnik odbačen,izgnan iz javnosti,propada i umire je politička odluka onih koji su,političkom odlukom,i profesori i članovi i nagrađeni i intervjuisani i 'otkupjleni' i medijski najprisutniji...micić je mera srpske politike i srpske kulture.kafka je mera,dejstvo i funkcija političke odluke 'umetnika u gladovanju'.koga god vidim u medijima,na univerzitetu,u'otkupu',u bilo kakvom izboru:za otkup,izložbu,intervju,medijsku recenziju i komentar znam da je u pitanju politička procena podobnosti u proizvođenju saglasnosti iz koje su izbačeni svi'prljavi'i nesaglasni,asimetrični i zazorni po tu harmoniju čistoće koja sprovodi politiku eugenike i rasizam jednomlja.

Милорад Ђапић | 28/06/2008 11:30

У (мулти)партијској држави политичари су свезнајући и омнипотентни. Дух примитивног ауторитаризма није напустио ове просторе. "А кад ће - не зна се!"