Закон против уметника

Унија синдиката извођача Србије најавила је јуче да ће посредством заштитника грађана затражити оцену уставности Закона о култури, тачније члана 50 који сценске уметнике, како тврде, онемогућава да заснују радни однос на неодређено време. Они сматрају да спорна одредба, у којој пише да „лице које обавља уметничке, програмске или стручне послове у установи, заснива радни однос уговором о раду на период до три године, са могућношћу поновног закључивања”, није у складу са Уставом и Законом о раду, те да дискриминише сценске уметнике и подрива културу. Министарство културе, међутим, тумачи ово правно решење на други начин и, према објашњењу које је представницима синдиката дала државни секретар Надица Момиров, уговори на три године су само могућност, али не и обавеза. Према истом тумачењу, достављеном медијима из овог министарства, они који су већ у радном односу на неодређено, задржаће тај статус и када почетком марта буде почео да се примењује нови Закон о култури. Без обзира на ова уверавања, извођачи траже да се та одредба промени јер, истичу, уноси несигурност у иначе неизвестан посао уметника.

„Ако су уговори на одређено добар начин запошљавања, зашто их онда влада није предвидела за себе”, упитао је на јучерашњој конференцији за медије Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније. На питање да ли глумци, музичари, певачи и балетски играчи подржавају захтеве синдиката, он је рекао да је већина извођача и даље необавештена о садржају закона и о његовим последицама, јер су, како каже, већу пажњу јавности изазвале измене Закона о информисању, усвојене истог дана.

„Штета је што правници Министарства културе нису правили филм, јер би са толиком креативношћу сигурно добили Оскар”, рекао је Тасовац.

Владан Дујовић, председник Синдиката глумаца Србије, оцењује да је новим законом глумцима нанета штета, јер су „враћени у 19. век” и додаје да држава треба да схвати да је култура јавни интерес.

Дајући подршку колегама из Србије, примедбе на овакво законско решење изнели су и представници међународних федерација глумаца и музичара, који су претходна два дана били у Београду, указујући да је европска пракса да извођачи буду стално запослени, док су уговори на одређено време изузетак. Они су нагласили да спорни члан није у складу ни са Европском социјалном повељом коју је Србија ратификовала прошле године, као ни са директивом ЕУ из 1999. године којом се као стандард постављају уговори на неодређено. Насупрот овим гледиштима, ресорно министарство саопштава да је закон добио позитивно мишљење, између осталог, и Канцеларије за европске интеграције „што значи да је усклађен са прописима Европске уније”.

Представници синдиката осврнули су се и на Закон о ауторским и сродним правима који сценским уметницима укида надокнаду за кабловско реемитовање коју, како кажу, кабловски оператери у другим државама плаћају извођачима.