Култура
Жданови и „комесари”
Протест Удружења књижевника Србије и писаца Врања због исељења Књижевне заједнице „Борисав Станковић”
Поводом немилих догађаја на последњој седници Градског већа града Врања огласили су се Удружење књижевника Србије и Удружење писаца општине Врање. На тој седници, да подсетимо, разматран је извештај о раду Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, са финансијским извештајем за 2009. и извештајем о реализацији „Борине недеље” ове године. Извештај о раду Књижевне заједнице и финансијски извештај за 2009. нису прихваћени. Донета је одлука да град Врање преузме организацију „Борине недеље”. То, практично, значи да Мирослав Цера Михаиловић, први човек Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, после толико година остаје без посла, а заједница се сели – на улицу, јер се у Прибојчићеву кућу усељава Јавна установа „Народни музеј”, односно проширује се комплекс Музеја куће „Бора Станковић”. Овај документ потписали су Мирољуб Стојчић, председник Градског већа, и Ненад Стајић, секретар Градског већа.
Удружење књижевника Србије, каже се у саопштењу које је потписао Срба Игњатовић, председник УКС, учествовало је у оснивању Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, као и своје подружнице у Врању. У складу са својим могућностима подстакло је реновирање Прибојчића куће као седишта „Борине недеље”, а уједно заједнице и подружнице УКС. Са подружницом и Књижевном заједницом годинама сарађујемо успешно и на обострано задовољство, између осталог и посетом ограниченог броја гостију с наших међународних сусрета и њиховим књижевним наступом у Врању. Последњих месеци стиче се утисак да су нездраво распаљене страсти учиниле своје производећи одлуке на штету истинских културних интереса Врања, али и наше културне ситуације уопште. Заборављене су многе позитивне чињенице о досадашњем раду Књижевне заједнице, подружнице УКС и репутацији „Борине недеље”.
Цицварићевске инсинуације и њихове варијације, које на „пленумима” прете „окупацијом” Врања, представљају ретроградне и наказне појаве. Ипак, оне не могу да пониште чињеницу да је значајан број часних и угледних људи, у првом реду књижевника, исказао принципијелно негодовање због стварања такве атмосфере и одлука којима се доводи у питање све: једна значајна награда, њени добитници, учесници манифестација и њени организатори. Не треба се много двоумити око тога чијем ће мишљењу јавност поклонити пажњу – новим Ждановима и „комесарима” или људима од имена и дела. Штета, и то замашна, у сваком случају је већ направљена. Последице су, каже се на крају саопштења, многобројне и ружне, али о томе је требало размишљати пре него што је ситуација прерасла у (не)културни скандал.
У писму које је Удружење писаца општине Лесковац упутило Небојши Брадићу, министру културе, а које је потписала председница Верица Баторевић Божовић, каже се, између осталог, да у Врању више од годину дана не престаје кампања, илити медијско-политички линч, усмерен на Књижевну заједницу „Борисав Станковић” и њеног главног и одговорног уредника, књижевника Мирослава Церу Михаиловића. Чланови Удружења писаца општине Лесковац изражавају свој протест против антикултурног и антицивилизацијског чина Градског већа Врања. У нади да министар културе неће остати равнодушан, чланови Удружења писаца општине Лесковац очекују да ће он предузети све што је у његовој надлежности да се очувају значајне културне манифестације у Србији и вредни ствараоци.
З. Р.
-------------------------------------------------------------------
Изјаве добитника „Борине награде”
Драгослав Михаиловић: Запањен сам
Драгослав Михаиловић добио је „Борину награду” 1994. године за књигу „Лов на стенице”:
–Просто сам запањен тиме што се дешава у Врању. Песник Мирослав Цера Михаиловић на врхунском нивоу организује манифестацију „Борина недеља” пуне две деценије, повезујући Врање са другим културним срединама у Србији. С највећим огорчењем примио сам вест о вандалском рушењу излога с књигама, исељавању Књижевне заједнице „Борисав Станковић” и смењивањем Цере Михаиловића. Апелујем на власт и културну јавност да спрече ово насиље и омогуће нормалан рад Књижевне заједнице „Борисав Станковић”.
Мирослав Јосић Вишњић: Бесрамно
Мирослав Јосић Вишњић добио је „Борину награду” 1993. за роман „Приступ у кап и семе”:
–Бесрамно, шта човек да каже. Мала провинцијска игра, локалног типа. А „Борина недеља” није локална фешта, требало би да буде на понос читавој Србији. Политичари се намирују преко „Борине недеље”, Књижевне заједнице „Борисав Станковић” и Мирослава Цере Михаиловића. А неће да изађу на црту и поштено кажу: хоћемо да узмемо Прибојчићеву кућу, хоћемо уместо Цере Михаиловића да поставимо свог човека.
Горан Петровић: Срамота
Горан Петровић добио је „Борину награду” 2003. године за збирку прича „Ближњи”:
–Имам само једну реч за ово што се догађа у Врању: Срамота!
Због, како каже, феудалног понашања власти у Врању, размишља да врати награду, али не само декларативно, већ и новчани износ, односно да га уплати у хуманитарне сврхе.
Последњи коментари
A da li nasi pisci nesto vredno pisu, ili samo kukaju? Za kukanje smo nenadmasni. Niko nije "ubo" dobru knjigu vec decenijama...
Истераш човека који добро ради свој посао,јер се његово радно место и амбијент у коме ради допада некој локалној тетки или течи.Кад кроз пар година пропадне и манифестација или постане нека 1001 прасићијада,криваца неће бити у Врању, али неће више бити ни господина Цере.Хајмо,хајте сви у Београд, а за Бору Станковића баш нас брига.
Koincidencija - imamo clanak koji analizira rec stid i imamo ljude bez stida koji sa reci prelaze na dela.









