Живот непосредно после пада нациста

Од нашег дописника 

Берлин, Франкфурт – Немци и даље живе под теретом злочина у Другом светском рату, указују социолошка истраживања, док немачки куратори ових дана покушавају да открију зашто је настао нацизам и злочини почињени у то име, али и каква су била искуства и других народа непосредно после рата. Тако је различитим изложбама обележена данашња 70. годишњица пада нацистичке Немачке.

У Минхену, који слови за град у којем је настао нацистички покрет, отворен је први документациони центар о нацизму, и то баш на дан када је пре 70 година Адолф Хитлер извршио самоубиство, али и када су америчке снаге ослободиле главни град Баварске.

„За Минхен је то било теже него за остале градове, јер носи печат нацизма. Овде је све почело”, рекао је директор овог центра Винфрид Нердингер, указујући да је Минхен „предуго чекао” да се суочи са својом прошлошћу, о којој је ћутао.

Према речима градоначелника Минхена Дитера Рајтера, овај град је „спреман да се суочи са својом нацистичком прошлошћу”, премда су репортери приметили да се приликом отварања овог центра испред зграде окупила и група од тридесетак неонациста, који не мисле тако.

Засад су изложбе у Берлину, као и већ постојећи меморијални центри и музеји најупечатљивије допринели сагледавању страхота Другог светског рата, али и појединачних судбина за светску јавност анонимних људи.

Меморијални центар холокауста обележио је десет година постојања, током којих је доказао да нису била тачна предвиђања појединих противника његовог отварања, који су тврдили да ће постати мета оних који жале за немачким Трећим рајхом. Монументални лавиринт, изграђен од више од 2.700 цементних блокова на месту где је била Хитлерова канцеларија, уз своју подземну поставку посвећену сведочењима жртава и преживелим од холокауста, неизоставно оставља огроман утисак на све посетиоце.

Док овај центар у непосредној близини Бранденбуршке капије углавном указује на јеврејске жртве, оближњи Немачки историјски музеј отворио је изложбу којом истражује искуства 12 европских земаља у периоду непосредно после Другог светског рата.

Радост и очај, казна и порицање, разарање и поновно уздизање сабрани су у јединственој изложби „1945. – Пораз. Ослобођење. Нови почетак”, која приказује не само осећања људи у Немачкој, већ и у Аустрији, Чехословачкој, Пољској, Данској, Луксембургу, Холандији, Белгији, Француској, Норвешкој, Великој Британији и Совјетском Савезу.

Како су крај рата и ослобођење утицали на житеље ових земаља можда се најбоље сагледава кроз личне приче хероја, злочинаца и жртава приказане њиховим фотографијама, видео-снимцима, предметима, постерима... Док фотографија Данкиње која се 1946. удаје у венчаници направљеној од свиленог падобрана британског војника симболизује нови почетак, радио-снимци из 12 земаља и фотографије са улица маја 1945. верно приказују како су на различите начине саопштене и дочекане вести о крају рата. Од расплаканог дечака, преко војника који славе и затвореника који излазе на слободу, до осећаја пораза код оних који су подржавали нацисте.

„Ниједна од земаља, ни оне које су годинама биле жртве немачке окупације ни оне које су биле савезнице, није могла да се једноставно врати предратном животу”, каже кураторка изложбе Маја Перс.

На то указује холандски постер на коме је исписан позив да се брзо казне нацистички колаборационисти, а надопуњава га гломазна архива из Данске која обилује информацијама о „издајницима”.

Ауторке изложбе нису изоставиле и евидентан послератни проблем немачког друштва, којем су биле неопходне деценије да би се суочило са свим аспектима нацистичких злочина.

„Далеко смо од тога да кажемо да се (после рата) кренуло од почетка тако да је избрисана прошлост”, каже једна од ауторки Бебете Квинкерт, указујући на предизборни постер аустријских конзервативаца, којим су они 1949. очигледно „ловили” гласове бивших присталица нацизма. „Гледали смо у сваког земљи где постоји континуитет, где су последице, а где су прекиди”.

Према њеним речима, свима ауторима је било веома важно да нарочито млађим немачким посетиоцима буде јасно да је „Немачка започела рат и да је Немачка одговорна за многе злочине”.

Изостављене патње Југославије и Грчке

На питање зашто су на изложби „1945. – Пораз. Ослобођење. Нови почетак” изостављене судбине житеља земаља које су такође драматично страдале од нациста, попут Југославије и Грчке, једна од ауторки, Маја Перс, каже да су „због (ограниченог изложбеног) простора морали да ограниче на одређени број (земаља)” и да су први приоритет биле земље које су непосредни суседи Немачке.