U Udruženju književnika Srbije spor sa Srpskim književnim društvom vide na potpuno drugačiji način.

– Učestali napisi o odnosima SKD i UKS, ističe Srba Ignjatović, predsednik UKS, sadrže više netačnosti. Podsetićemo najpre da je UKS baštinik tradicije književnog udruživanja u nas duge preko stotinu godina, da ima više podružnica u zemlji i dijaspori i ostvaruje složene kulturne programe od domaćeg i međunarodnog značaja. U našem članstvu je niz uglednih pisaca koje je izlišno (preopširno) i nabrajati, a tu su svoj dom našli i brojni pisci izbegli iz nekadašnjih jugo-republika. Ostaje otvoreno pitanje: da li se osporavanjem ove tradicije cilja da nam se, malo-pomalo, oduzme svaki prostor u Francuskoj 7, ili je oduzimanje zgrade način da se ukine tradicija, to jest UKS? Priče o udruživanju po „sovjetskom modelu” su smešna babaroga, kad se zna da je od šezdesetih godina naovamo UKS obeleženo kao leglo disidentstva, začetnik višepartijskog sistema, vazda (i danas!) pod budnom pažnjom nadležnih.

– U svim državnim komisijama, u svim žirijima, u izdavačkim kućama i većini časopisa gotovo apsolutnu dominaciju imaju članovi SKD. Godinama oni sami sebi, ne obazirući se na moral i sukob interesa, otkrajaju kolač. Na primer, ako UKS za neki, pomodno rečeno projekat, dobije 500.000, radilicama iz SKD pripadne 2,000.000 ili i više dinara. To je postala praksa koju i vrapci znaju – kaže Ignjatović.

– Ušavši u zgradu u Francuskoj 7 uz asistenciju policije, SKD trenutno drži dve, spram svojih potreba više nego reprezentativne prostorije u prizemlju i, nasilno, „kosovizacijom”, čitavo potkrovlje od nekoliko prostorija. Praktično ovo društvance već koristi podjednak, ako ne i veći prostor nego naše udruženje. UKS, pri tome, svim korisnicima radnog prostora u zgradi plaća struju, osiguranje, održavanje zajedničkih prostorija (sale i salona) i još koješta. Inventar u sali i salonu, prostorijama bez ikakvog grejanja, lagano propada, kao u svakoj kući bez osnovnog, domaćeg reda. Pravi „zajednički stan” u režiji Gorice Mojović, doskorašnje čelnice Grada.

– U SKD, naglašava Ignjatović, izbegavaju da u javnosti spomenu podatak da je po njihovom Statutu članovima ovog društva omogućeno da istovremeno budu učlanjeni u više sličnih organizacija. Tako su, mahom, članovi SKD i formalni članovi UKS. Svim piscima koji se UKS obrate, pa i njima, naša služba ne uskraćuje već „servisira” socijalnu i zdravstvenu zaštitu, otpravlja ih u penziju i slično, što smo i po važećem zakonu dužni. Jedino zahtevamo da namire članarinu, što je minimalna i normalna obaveza.

– Ako se, međutim, bogatoj državi Srbiji isplati da formira više kancelarija – administracija za zbrinjavanje pisaca kako bi se udovoljilo tankoćutnosti pojedinaca iz SKD, nemamo ništa protiv. Što više činovnika u kulturi, to manje za kulturu. Treba se bojati, jedino, da se jednoga dana svi ne obretemo u nekoj baraci na beogradskoj periferiji, kako bi zgradu u Francuskoj 7, kulturno dobro, unosnije iskoristio neko promućuran.

Pošto navedene činjenice daju bitno drugačiju sliku od one koju nudi čelništvo SKD, naglašava Ignjatović, tvorevinama već potrošenih političkih garnitura preostaje da se pozivaju na moral i ideologiju. Bolje bi bilo, međutim, da po tome ne čačkaju, jer iz „Pandorine kutije” može da ispluta svakojak mulj loše propranih biografija preobraćenika tek iskoračilih iz idejne hemijske čistionice.

„Književne novine”, glasilo UKS, prošle godine su obeležile šezdesetu godišnjicu izlaženja. U nekim uređenim društvima i državama, koje drže do svog identiteta i tradicije, kaže Mićo Cvijetić, glavni i odgovorni urednik, ovaj datum bi bio dostojnije verifikovan i vrednovan. Međutim, kako mi nismo takvo društvo ni država, već svakodnevna arena suprotstavljenih partijskih i drugih interesa, koji se promovišu i u državne, olako se nekim nasleđenim vrednostima pripisuju političke kvalifikacije štetnog i staromodnog. Tako neki gledaju i na Udruženje književnika Srbije i njihovo glasilo „Književne novine” kao na nešto suviše nacionalno, pa i nacionalističko, anahrono i prevaziđeno, čak opasno i subverzivno, s čim ne možemo u Evropu. A takva maligna tkiva, finansijskim i sličnim restrikcijama, treba odstraniti, odnosno oduzimati deo po deo. Na drugoj strani, favorizuju se svoji književni i partijski istomišljenici.

Dobar primer za ovo su „Književne novine”. Prvo, godinama im se uskraćuju dotacije ili se daju na kašičicu. Prošle godine, svrstane su u grupu „ostali”, kod raspodele sredstava. Dodeljen im je potcenjivački iznos, ispomoć za tri-četiri broja, što je bila „čestitka” za šezdeseti rođendan. A u komisiji Ministarstva za kulturu, koja je o tome odlučivala, svi članovi su iz suparničkog književnog društva. I nisu škrtarili kada su delili sredstva sebi i svojima, ne obazirući se na očiti sukob interesa. Dakle, ignorišu se jedni a favorizuju drugi, koji po svojim interesnim parametrima mere i seku, između sebe izdašno dele blago iz zajedničke budžetske kase.

Zoran Radisavljević

--------------------------------------------

Konkurencija je dobrodošla

– Niko ne spori članovima SKD da se udružuju i delaju u željenom smeru. Niko nije idealan, pa ni UKS. Konkurencija je dobrodošla! Najzad, pisci koji su se „razvrstali” na te dve strane ne potiču iz različitih kultura i jezika, a pogotovu ih ne razlikuju mentalitet i psihologija. Problemi su se začeli tako što je SKD, u startu, registrovano kod već upokojene države Srbija i Crna Gora, krenulo u napad – da urušava UKS i preuzima njegov prostor, sve do onog fizičkog na adresi Francuska 7. I u jednom i u drugom, godinama favorizovani, imali su uspeha – kaže Srba Ignjatović.