Meni

Kultura

Četiri decenije umetnosti Ante Grgina

Lepo peva klarinet

Večeras nam se poznati klarinetista u prvom redu predstavlja kao kompozitor, iako će, razume se, i on svirati svoju muziku

Ante Grgin: "Klarinet - kralj u orkestru" Fotodokumentacija Politike

Naslov večerašnjeg koncerta u sali Beogradske filharmonije – "Autorsko veče Ante Grgina – 40 godina umetničkog rada" – skoro sve kaže. Pre je vest nego naslov. Ali, ako malo uđemo u detalje: ovo muzičko veče nam poznatog klarinetistu u prvom redu predstavlja kao kompozitora, iako će, razume se, i on svirati svoju muziku. Među solistima na koncertu, koji će početi u 20 sati, su i klarinetisti Veljko Klenkovski i Ognjen Popović, zatim violinistkinja Ksenija Milošević, flautistkinja Marina Nenadović i trubač Mladen Đorđević. Na podijumu će biti i jedan od vodećih bugarskih dirigenata – Jordan Dafov, inače direktor Sofijske filharmonije.

Ako se osvrnemo 40 godina unazad, onda mladog Antu Grgina (1945), Dalmatinca iz Kaštela Novog, vidimo u Beogradu, kao studenta u klasi Brune Bruna i uskoro gotovog klarinetistu kome se smeška lepa karijera. To se i ostvarilo. Nagrade koje su se tokom godina nizale i uspešni muzički izlasci u svet to su samo potvrđivali. Davno je on postao viđeni član Beogradske filharmonije, docnije i Ansambla za Novu muziku, ali i pedagog na FMU koji stvara nove generacije beogradskih klarinetista.

Intervju

● U muziku ste ušli preko klavira. Kakvom vas je to čarolijom zvuk klarineta odvukao na svoju stranu?

– Desilo se to jednog davnog leta kada sam čuo našeg čuvenog klarinetistu Milenka Stefanovića. Svirali su oni svake subote u hotelu "Palas" u Kaštelima, a mi klinci, u onim letnjim jurnjavama za devojkama, stizali smo i tamo. I, kada sam čuo klarinet u izvanrednom svingu danas pokojnog Darka Kraljića odlučio sam da promenim instrument. Sa školovanja u Beogradu u Split se vratio moj prvi profesor Biskupović i ja sam posle krenuo njegovim stopama – na Akademiju u Beograd.

● Danas ste Vi tamo profesor. Čemu najpre naučite svoje studente?

– Klarinet je, da tako kažem, jedan brzinski instrument. I za to se mora biti tehnički spreman. Ali, postoji ono što je najbitnije za njegov zvuk i što ponekad čujete od dirigenata: "Pevaj, pevaj...". Što će reći, daj dušu! E, to vam je klarinet, iznad svega. Koliko god da je hitar i virtuozan, on je u suštini jedan lirski, kantilenski instrument. Ako je u orkestru oboa kraljica, klarinet je onda sigurno kralj. Pogledajte simfonijsku muziku, ili opersku, ona najemotivnija mesta obično su rezervisana za klarinet zbog njegove specifične boje. Čujte samo "Tosku", "Travijatu", Čajkovskog... To prenosim na moje studente. Trenutno ih imam 14 a trebalo bi samo šest. Međutim, kada mi dođu na prijemni i vidim kako su dobri i talentovani, ja ne mogu da ih ne primim, mada mi to neki malo prebacuju.

● Ovoga puta Vi se, pre svega, predstavljate kao kompozitor... Zašto kažete da je komponovanje vaš hobi?

– Ja sam rano počeo da komponujem, ali za to obično nisam imao dovoljno vremena. Prema tome, ja sam oduvek bio klarinetista, a ovo drugo je, ipak, moj hobi. Godilo mi je, naravno, kada mi je moja dobra prijateljica pokojna Ljubica Marić kazala: "Znaš Ante, ti si napisao mnogo više nego neki naši kompozitori". Oni koji su primarno bili to.

● Ne samo klarinet već i drugi duvački instrumenti ljubimci su kompozitora Grgina?

– Gotovo sve što sam napisao bilo je to za instrumente, posebno duvačke. Njima svima sam se odužio, osim trombonu. Ali, mislim ja i na to. Za mene su inače znali da kažu: "Grgin sve piše pod prstima". Onda odgovaram: "I Mocart je pod prstima, nije valjda nogama". Ja sve to zovem "đelozija". Inače, meni su bliski zvuci popularne muzike, džeza, evergrin harmonije, balkanski ritmovi... Enriko Josif mi je davno preporučio da se držim toga, jer mi to leži. To je muzika prijatna za svakoga, nije baš neka poruka čovečanstvu, ali je dobra.

● Da li u ovom času možda imate neku veliku poruku čovečanstvu...?

– Nemam. Rekli su ih toliki veliki pre mene. Evo, recimo Rosini: "Muzika se pravi da se daje iz duše duši, iz srca srcu". Ima li lepše poruke? Ako nije tako, ako je bez emocije, za mene to i nije muzika. Ne pišem muziku i ne sviram je da bih plašio ljude, već da se raduju, da im bude lepo.                                                          

--------------------------------------------------------------------------

Kroz evergrin do "Džezerice"

● Vaš večerašnji program nostalgično zvuči... Možda zbog onih "40 godina"...?

Tu su kompozicije koje dosad nisu svirane osim jedne. Pa, procenite. Ona jedna je moj stari "Končertino" iz 1967. godine, lako džeziran pa ga popularno zovu "Džezerica", kojom će se koncert završiti. Violinistkinja Ksenija Milošević, recimo, sviraće "Baladu", nastalu u mojoj najranijoj mladosti na temu jednog dalmatinskog šlagera; flautistkinja Marina Nenadović "Malu priču", moj omaž kompozitoru Milanu Kotliću, autoru pesme istog naziva koju je nekad vrlo uspešno izvodila Nada Knežević; prvi trubač Mladen Đorđević izvešće "Lauru", fantaziju za trubu i orkestar, inspirisanu evergrinom – "Laurom" pokojnog Brauna.
Muharem Šehović
objavljeno: 08.12.2006.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije