Чачани варали на апаратима још 1932.

Чачак – Архив Босне и Херцеговине и Међуопштински историјски архив у Чачку заједнички су приредили изложбу под називом „Чачак у документима Архива Босне и Херцеговине (1929–1941)”, а поставка од стотину докумената приказана је у простору чачанске историјске куће. Свечаном отварању присуствовали су Александар Ђорђевић, амбасадор Републике Србије у Сарајеву, иначе Чачанин, Данијела Мрда, директорка Архива БиХ и ауторка изложбе, као и Милун Тодоровић, градоначелник.

Чачак је био најисточнија општина Бановине која је поживела само једну деценију обухватајући укупно 40 места, са Травником као најзападнијим насељем свог подручја.

– Постоји замисао да наша држава, у неком виду, дође до ових докумената, драгоцених за разумевање и српске и чачанске недавне прошлости – казао је за „Политику” амбасадор Александар Ђорђевић.

Многи од тих списа чувају верну слику о друштвеном животу Чачка од пре девет деценија, а неки су толико налик нашем, да кажемо савременом добу, као да су писани ових дана. Такав је случај са апаратима за коцку јер је чачанска власт утврдила да сви варају, и власници коцкарских кутија, и играчи.

Тако је 25. марта 1932. срески начелник одавде послао допис Краљевској банској управи у Сарајево, извештавајући:

„Приметио сам да су у кафанама овдашње вароши, ’Хотел Лазовић’, ’Златибор’, ’Златни праг’, ’Цар Лазар` и ’Морава’ намештени неки аутомат апарати за убацивање динара и обртање, те коцкање у новце. Ови аутомати удешени су тако да се на њима могу изгубити велике суме новца. Исто тако, приметио сам да се око ових аутомата сваког дана скупља велики број играча, а понајвише беспосличара и нерадника, те се преко целог дана коцкају и навлаче и остале грађане да и они то чине...

Приметио сам да беспосличари у недостатку новца узимају и састругују новчиће од 25 пара те их дотерају тако да по обиму и величини буду као и динари. Онда те састругане новчиће убацују у аутомате и на тај начин долазе до новца. Тако се на овај начин народ навлачи на коцкање и траћење новаца и времена улудо, а како су ови апарати удешени тако да се на њима мора увек изгубити то је хрђава појава која се, с обзиром на данашње тешке и новчане прилике, не сме толерисати”.

Начелник је од управе Бановине захтевао да се апарати у року од 24 сата избаце из кафана, претећи конфискацијом и оптужницама против крчмара, а управа у Сарајеву је, не часећи, већ 15. априла, потписала ту наредбу.

До бана је касније, јула 1938, дошла и дисциплинска пријава против Ратка Јовановића, полицијског писара Среског начелства у Чачку. Он је 13. јуна, како налажу закони и начелник, овде у Соколском дому присуствовао седници Културно-просветне секције руске колоније Руса у Чачку (белогардејци и монархисти). Седница са 30 присутних Руса, којој је председавао Александар Вишњевски, судија Окружног суда из Чачка, ипак је одржана на руском, иако је Јовановић захтевао да се говори државним (српскохрватским) језиком. Вишњевски је, револтиран, бану послао дисциплинску пријаву против писара наводећи, рецимо, да Руси у Београду имају Драмско позориште на свом језику и „Руску матицу” чији је задатак ширење руске културе и језика. Приде, вели, абнормално је да један нижи полицијски чиновник забрањује нешто што централна власт потпомаже, те да злоупотребљава своју власт, бранећи Русима у Чачку да говоре на матерњем.

У случај се, по природи посла, умешао и срески начелник из Чачка, Арсен Петковић, наводећи да је законска дужност писара била да прати рад скупа у Соколани – ко говори и шта говори – а затим да о томе поднесе извештај МУП-у. А како кад не зна руски?

– Што је најжалосније, говорници су већином били државни чиновници што значи да их је било срамота говорити српскохрватским, иако уживају све благодети ове државе. Одобравам поступак писара и убудуће, по цену свога положаја, нећу дозволити да се на састанцима, које ће одржавати Руси настањени у Чачку, говорити руски – написао је начелник у свом обраћању банској управи.

На крају, од пријаве не бејаше ништа. Бан је ослободио Јовановића, па је тако полицијски писар победио судију Окружног суда.