Stručnjaci ni danas ne mogu dati precizan odgovor na pitanje kada je tačno nastao Internet. Jedno je, ipak, sigurno: ime koje najveći svetski pretraživač elektronskih podataka Google ne pronađe – kao da ne postoji. Poštujući tu neumitnost, i pisci sve češće organizuju sopstvene sajtove. Oni dosta govore ne samo o ličnosti i delu stvaraoca, već i o načinu na koji društvo doživljava delovanje određenog pisca.

Upućeni kažu da za dobar dizajn sajta kod nas treba izdvojiti 500 evra, pa bi bilo neumesno suditi o broju i vizuelnoj primamljivosti internet adresa naših pisaca koji, zna se, uglavnom i ne uspevaju da žive od prodaje svojih knjiga. Zato i malobrojnih 18 odsto korisnika Interneta u Srbiji može da poseti sajtove (u SAD svega 3 odsto populacije nema pristup Internetu!) svega desetak naših savremenih autora i to mahom onih čije su knjige cenjene i tražene. Zvanične internet prezentacije, koliko nam je poznato, imaju Milorad Pavić, Marko Vidojković, Srđan V. Tešin, Ljiljana Habjanović Đurović, Mirjana Bobić Mojsilović i Zoran Živković. Jedini pesnik među autorima koji su imali sredstava i volje za postavljanje sopstvene internet adrese je Saša Jelenković.

Džentlmen i slikarka

Opremljenost sajta Milorada Pavića (www.khazars.com) pokazuje da su stručnjaci marketinga i dizajna shvatili da pisac "Hazarskog rečnika" treba da ima elektronsku prezentaciju dostojnu svog renomea. Pavićeva veb-strana jedna je od retkih ispisanih ćiriličnim slovima, jer je primećeno da latinični font izaziva protest među pojedinim posetiocima Interneta u Srbiji. Značajan prostor na svom sajtu pisac je džentlmenski ustupio supruzi Jasmini Mihajlović, sa kojom je napisao dve knjige. Zanimljiv detalj su umetničke fotografije Pavićeve lepše polovine koje vizuelno ublažavaju strog i jednostavan dizajn.

Da je slikarstvo velika ljubav novinarke i spisateljice Mirjane Bobić Mojsilović uveriće se posetioci pitoreskne internet adrese (www.mirjanabm.com). Naime, veći deo naslovne stranice posvećen je nagrađenom kalendaru jedne domaće banke, koji je ilustrovan slikama autorke. Polazeći, verovatno, od pretpostavke da su bibliografski podaci dosadni i zamaraju posetioce, dizajneri su se dosetili da ljubiteljima ove spisateljice otkriju njen dnevnik. Na žalost uživalaca ispovedne proze, pretraga po datumima stvara utisak da Mirjana Bobić Mojsilović nije beležila svoja razmišljanja tokom većine meseci.

Zvanična veb-stranica Srđana V.Tešina (www.tesin.wordpress.com) primer je dinamično organizovane prezentacije koja poziva na komunikaciju. Izbor iz reagovanja na neke, čini se, škakljive teme koje je dodirnuo Tešin u svom romanu "Kuvarove kletve i druge gadosti" predstavlja potez koji je okupio istomišljenike o aktuelnom stanju u srpskoj književnosti. Bilo bi dobro videti da se u diskusiju uključe i oni koji iz drugačijih uglova posmatraju kritiku srpskog društva u Tešinovom romanu.

Handke, optužbe i odbrana

Čega nema kod nas – ima u ekonomski razvijenijem delu planete. Piscima velikih svetskih izdavačkih kuća na raspolaganju su timovi agenata, predstavnika za medije, dizajnera sajtova... Sticaj tako povoljnih okolnosti vidi se na sajtu najnovijeg nobelovca Orhana Pamuka (www.orhanpamuk.com). Na ovoj stranici, sa lepim fotografijama, kao da nije propušten nijedan detalj vredan pažnje iz profesionalnog i privatnog života šarmantnog turskog pisca. Sve je podređeno što bržem nalaženju podataka. Međutim, ne može da prođe neopaženo to što na tako odličnom sajtu opcija predviđena za komentare posetilaca nije trenutno funkcionalna. Stvari postaju jasnije kada se uzmu u obzir najnovije pretnje koje su Pamuku uputili militantni turski nacionalisti.

Da se politika ponekad bespravno useli na internet adresu pokazuje slučaj Petera Handkea koga određene grupacije na Zapadu zbog drugačijeg mišljenja o ulozi Srbije, i njene odbrane u ratovima na tlu bivše Jugoslavije, označavaju kao politički nekorektnog pisca. Odjeci dešavanja u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji, koja su za glavnu metu imala ovog autora, mogu se pratiti na sajtu (www.peterhandke.com). Stotine tekstova posvećeno je "slučaju Handke" koji je u ljute protivničke tabore stavio novinare i istaknute ličnosti evropske kulturne i političke javnosti. Živost diskusije koja vri od glasova podrške, ali i negiranja svega što je Handke uradio zbog njegovog političkog angažovanja, pojačavaju brojni učesnici foruma. Nisu retke ni poruke zahvalnosti zbog Handkeovog odgovora na neko pitanje ili molbu učesnika.

Ima i drugačijih primera. Tako je sajt Handkeovog slavnog engleskog kolege Džulijana Barnsa (www.julianbarnes.com) školski primer stilski umivene, političkim pogledom netaknute i sadržajno bogate internet strane. Posetioci će u meniju pronaći sve što bi da znaju o Barnsovim knjigama, gostovanjima u inostranstvu, intervjuima koje je dao najvećim svetskim listovima, disertacijama i esejima napisanim o njegovom stvaralaštvu... Uobičajeno za pisce u svetu, registrovani su blogovi raznih autora koji, opet, otvaraju teme za učesnike foruma. I, priča ne prestaje, a znanje i obaveštenost zapadnih čitalaca nisu za potcenjivanje.

Šetnja Internetom u potrazi za bilo čim, pa i za piscem, uzbudljiva je avantura. Ona će pravom tragaču, željnom da uvek sazna više, otkriti mnogo toga. Pre svega, da su internet stranice pisaca verna slika društva u određenom trenutku. A da li će pisci, kao što se očekivalo, kreiranjem sopstvenih sajtova uticati i na kvalitet obrazovanja građana ne zavisi od njih. Čini se da je to oduvek bio slobodan izbor pojedinca.