SKULPTURA

„Za mene je odeća metafora identiteta i ljudskog prisustva. Verujem da imamo dva sloja kože koji nas određuju. Jedan je svakako naša prirodna koža, a drugi je onaj koji skrivamo ispod prvog sloja, a to je naša društvena koža”– kaže umetnica Karen LaMonte, gošća američkog ambasadora u Beogradu Kamerona Mantera i njegove supruge Merilin Vajat, u čijoj je rezidenciji nedavno predstavila svoj umetnički rad pred grupom studenata beogradskih umetničkih fakulteta uz stručno vođstvo istoričarke umetnosti Une Popović.

Karen LaMonte (1967), Njujorčanka, od 1999. godine živi i stvara u Pragu, kada se kao stipendista Fulbrajtovog programa našla u prestonici Češke sa namerom da napravi seriju staklenih skulptura u formi elegantnih haljina u prirodnoj veličini.

Haljine-skulpture koje realizuje ova umetnica rezultat su dugotrajnog radnog procesa koji nekada za jednu haljinu traje tri do četiri meseca, a specifične su po tome što, postavljene u prostoru, stvaraju vizuelni utisak prisustva tela ispod „staklene tkanine”, na kojoj su, opet, posebnim postupkom livenja stakla ostvareni nabori i ostali detalji svojstveni realnom izgledu svake tkanine.

– Za formu haljina sam se odlučila jer ovaj deo odeće predstavlja neku vrstu autoportreta ženstvenosti, ona je simbol samodivljenja, predstavljanja drugome, pa i ženske fragilnosti. U mom studiju ima ih oko 250 i, kada ih pogledam tako na gomili, deluju mi i pomalo groteskno. Kada sam prvi put ušla u fabriku za izradu stakla u Pragu i opisala majstorima svoj projekat, oni su najpre uzviknuli: „Katastrofa!”. To je zato što se u Češkoj uglavnom rade predmeti strogih, arhitektonskih oblika, a ja sam došla sa idejom da se realizuju haljine sa naborima od livenog stakla – objašnjava umetnica.

Spajajući modu, zanatstvo i umetnost, Karen LaMonte oblikuje haljine koje su prozračne, bezbojne. „Boje su suviše dekorativne, a ja sam to htela da izbegnem, jer je haljina sama po sebi dovoljno dekorativna”, ističe umetnica.

Istražujući mogućnosti rada u drugim kulturama, Karen LaMonte je otišla u Japan gde je radila tradicionalni kimono od stakla, ali na svoj način, upuštajući se i u izradu kimona od keramike.

– Pre nego što sam prionula na ovaj posao, naučila sam sve o japanskom kimonu, i uopšte o tradiciji ove zemlje, i zaključila kada je o odeći reč da postoji razlika između doživljaja odeće u našoj, zapadnoj kulturi i kulturi Dalekog istoka. Dok ljudi na Zapadu odećom demonstriraju individualnost, pokazuju je, Japanci je sakrivaju, a odeća je obeležje šireg društva. Kada bih upitala Japance šta je to što je najbitnije u vezi sa vama, svi bi mi odgovarali: „To što sam Japanac”, kaže Karen LaMonte.

Ono što najviše intrigira ljudski pogled pri susretu sa skulpturama ove umetnice jeste doživljaj prisustva, odnosno odsustva ljudske figure ispod staklene haljine okamenjene lepršavosti.

Stručni poznavaoci dela Karen LaMonte uporediće njene staklene haljine-skulpture sa antičkim skulpturama poput Nike, a u nevidljivom ženskom telu koje se kao rezultat veštog stvaralačkog procesa samo nazire ispod haljine, analitičari njenog dela videće Pepeljugu na balu, senzualnu Anitu Ekberg pored Fontane di Trevi, ili princezu Dajanu kao medijsku ikonu krhkosti i ranjivosti.

Karen LaMonte sarađuje sa mnogobrojnim filmskom stvaraocima i umetnicima kao što je čuveni Metju Barni, radeći objekte od stakla za njegov film „Krimaster 5”. Jedna od haljina-skulptura Karen LaMonte je deo postavke „Žene autori savremene američke umetnosti”, organizovana na inicijativu gospođe Merilin Vajat u okviru projekta „Umetnost u ambasadama”, koja je mogla da se pogleda u aprilu prošle godine.

Marija Đorđević