СКУЛПТУРА

„За мене је одећа метафора идентитета и људског присуства. Верујем да имамо два слоја коже који нас одређују. Један је свакако наша природна кожа, а други је онај који скривамо испод првог слоја, а то је наша друштвена кожа”– каже уметница Карен ЛаМонте, гошћа америчког амбасадора у Београду Камерона Мантера и његове супруге Мерилин Вајат, у чијој је резиденцији недавно представила свој уметнички рад пред групом студената београдских уметничких факултета уз стручно вођство историчарке уметности Уне Поповић.

Карен ЛаМонте (1967), Њујорчанка, од 1999. године живи и ствара у Прагу, када се као стипендиста Фулбрајтовог програма нашла у престоници Чешке са намером да направи серију стаклених скулптура у форми елегантних хаљина у природној величини.

Хаљине-скулптуре које реализује ова уметница резултат су дуготрајног радног процеса који некада за једну хаљину траје три до четири месеца, а специфичне су по томе што, постављене у простору, стварају визуелни утисак присуства тела испод „стаклене тканине”, на којој су, опет, посебним поступком ливења стакла остварени набори и остали детаљи својствени реалном изгледу сваке тканине.

– За форму хаљина сам се одлучила јер овај део одеће представља неку врсту аутопортрета женствености, она је симбол самодивљења, представљања другоме, па и женске фрагилности. У мом студију има их око 250 и, када их погледам тако на гомили, делују ми и помало гротескно. Када сам први пут ушла у фабрику за израду стакла у Прагу и описала мајсторима свој пројекат, они су најпре узвикнули: „Катастрофа!”. То је зато што се у Чешкој углавном раде предмети строгих, архитектонских облика, а ја сам дошла са идејом да се реализују хаљине са наборима од ливеног стакла – објашњава уметница.

Спајајући моду, занатство и уметност, Карен ЛаМонте обликује хаљине које су прозрачне, безбојне. „Боје су сувише декоративне, а ја сам то хтела да избегнем, јер је хаљина сама по себи довољно декоративна”, истиче уметница.

Истражујући могућности рада у другим културама, Карен ЛаМонте је отишла у Јапан где је радила традиционални кимоно од стакла, али на свој начин, упуштајући се и у израду кимона од керамике.

– Пре него што сам прионула на овај посао, научила сам све о јапанском кимону, и уопште о традицији ове земље, и закључила када је о одећи реч да постоји разлика између доживљаја одеће у нашој, западној култури и култури Далеког истока. Док људи на Западу одећом демонстрирају индивидуалност, показују је, Јапанци је сакривају, а одећа је обележје ширег друштва. Када бих упитала Јапанце шта је то што је најбитније у вези са вама, сви би ми одговарали: „То што сам Јапанац”, каже Карен ЛаМонте.

Оно што највише интригира људски поглед при сусрету са скулптурама ове уметнице јесте доживљај присуства, односно одсуства људске фигуре испод стаклене хаљине окамењене лепршавости.

Стручни познаваоци дела Карен ЛаМонте упоредиће њене стаклене хаљине-скулптуре са античким скулптурама попут Нике, а у невидљивом женском телу које се као резултат вештог стваралачког процеса само назире испод хаљине, аналитичари њеног дела видеће Пепељугу на балу, сензуалну Аниту Екберг поред Фонтане ди Треви, или принцезу Дајану као медијску икону крхкости и рањивости.

Карен ЛаМонте сарађује са многобројним филмском ствараоцима и уметницима као што је чувени Метју Барни, радећи објекте од стакла за његов филм „Кримастер 5”. Једна од хаљина-скулптура Карен ЛаМонте је део поставке „Жене аутори савремене америчке уметности”, организована на иницијативу госпође Мерилин Вајат у оквиру пројекта „Уметност у амбасадама”, која је могла да се погледа у априлу прошле године.

Марија Ђорђевић