Najnovijom izložbom, „Swimming pool“ Marijan Muškinja je ove zime u galeriji ULUS-a iznenađujuće dobro predstavio novu fazu svog nadasve darovitog i produbljenog slikarstva. Jedanaest ulja na platnu, velikog formata, sa jednim jedinim motivom: plivač koji je u bazenu, tj. upravo izranja iz vode.

 „Metafizika“ bazena je, čini se, zapravo redukovana na „savremenu“ simulaciju zadobijanja slobode. Ali u okviru tog prostora, umetnik je sebi dozvolio da jedan likovni fenomen, zahvati u lepoti projave. Iako sa potajnim ehom poetičkog koda Dejvida Hoknija, Muškinja se razvija u prisnom kontaktu sa autorefleksivnom potrebom da se svedenom, a opet raskošnom likovnošću, obuhvati sopstveni senzibilitet. Inspirisan ceruleum plavom, slikar je blago izmestio realnost prizora u povišeno stanje susreta dva sveta: vodenog i vazdušnog. Vrsno je shvatio da likovnost optičke deformacije tela u vodi pokreće veliku metaforu rađanja i izlaska u svet „zdrave“ optike. U predmetnom sloju spojivši apstraktno sa konkretnim, umetnik je tople boje kojima oslikava ljudsko telo razigrao i izgradio balans sa hladnim bojama vode i bazena, ponekad vešto ublažavajući ceruleum „efekat“, akcentima ultramarin plave.

Od jedanaest platana u galeriji, samo su dva manjeg formata i predstavljaju početak „Swimming pool“ priče, sa celom figurom plivača razigranom u talasanju vode. Sedam platana na kojima je uvek odlična i neočekivana (opet oneobičenje!) kompozicija dela glave mladića sa naočarima za plivanje, koje na slikarski pronicljiv način otkrivaju intimni prostor lica, gotovo sublimno doveden do erotskog.

Samo na dve slike Marijana Muškinje koje ujedno predstavljaju vrhunac konceptualnog stava samog autora, lice plivača otkriveno je u celini i u direktnoj je komunikaciji sa posmatračem. Tada apstrakcije vodenih izobličenja tela padaju u drugi plan, a pažnju gledalaca potpuno zaokupljaju oči plivača u čijoj se tamnozelenoj boji projavljuje izrazita, gotovo nadstvarna čežnja. U ta dva portreta slikar je bitno ontološki odredio svoj izbor, izgradivši katarzični karakter lika. Ceo narativ dobija novi vrednosni nivo. Funkcionalizujući prostor bazena i vode u imaginarni okvir, a rešetke prozora (koje nedvosmisleno podsećaju na zatvorske) u minucioznim detaljima smeštajući u zenicu oka, umetnik je, verovatno nesvesno, ostvario ingeniozni spoj razgolićene intime i erotski prigušenog vapaja, sa tajnom bitka i čežnjom za ostvarenje slobode.

Otvarajući simbolički prostor oka – gledanjem, viđenjem i sagledavanjem, tela – rađanjem, intimom i erosom, vode, kao egzistencijalne i transcendentne, Muškinja je izgradio zanimljiv portal između „ovog“ i „onog“ sveta, smeštajući naočare za plivanje, kao poseban simbol, u centralni deo slike. Plivač kroz njih jasno gleda pod vodom, ali su one na njegovim očima i van vode. Samo na jednom platnu one su van vidnog polja, ali tada, u apstraktnim oblicima vode oko plivačevog vrata, pojavljuju se tajanstveni obrisi likova...

Izložba „Svimming pool“ zasigurno će ostati u sećanju posetilaca kao jedno od ovogodišnjih uspešnijih predstavljanja mlađih umetnika u galeriji ULUS-a.