Најновијом изложбом, „Swimming pool“ Маријан Мушкиња је ове зиме у галерији УЛУС-а изненађујуће добро представио нову фазу свог надасве даровитог и продубљеног сликарства. Једанаест уља на платну, великog формата, са једним јединим мотивом: пливач који је у базену, тј. управо израња из воде.

 „Метафизика“ базена је, чини се, заправо редукована на „савремену“ симулацију задобијања слободе. Али у оквиру тог простора, уметник је себи дозволио да један ликовни феномен, захвати у лепоти пројаве. Иако са потајним ехом поетичког кода Дејвида Хокнија, Мушкиња се развија у присном контакту са ауторефлексивном потребом да се сведеном, а опет раскошном ликовношћу, обухвати сопствени сензибилитет. Инспирисан ceruleum плавом, сликар је благо изместио реалност призора у повишено стање сусрета два света: воденог и ваздушног. Врсно је схватио да ликовност оптичке деформације тела у води покреће велику метафору рађања и изласка у свет „здраве“ оптике. У предметном слоју спојивши апстрактно са конкретним, уметник је топле боје којима осликава људско тело разиграо и изградио баланс са хладним бојама воде и базена, понекад вешто ублажавајући ceruleum „ефекат“, акцентима ultramarin плаве.

Од једанаест платана у галерији, само су два мањег формата и представљају почетак „Swimming pool“ приче, са целом фигуром пливача разиграном у таласању воде. Седам платана на којима је увек одлична и неочекивана (опет онеобичење!) композиција дела главе младића са наочарима за пливање, које на сликарски проницљив начин откривају интимни простор лица, готово сублимно доведен до еротског.

Само на две слике Маријана Мушкиње које уједно представљају врхунац концептуалног става самог аутора, лице пливача откривено је у целини и у директној је комуникацији са посматрачем. Тада апстракције водених изобличења тела падају у други план, а пажњу гледалаца потпуно заокупљају очи пливача у чијој се тамнозеленој боји пројављује изразита, готово надстварна чежња. У та два портрета сликар је битно онтолошки одредио свој избор, изградивши катарзични карактер лика. Цео наратив добија нови вредносни ниво. Функционализујући простор базена и воде у имагинарни оквир, а решетке прозора (које недвосмислено подсећају на затворске) у минуциозним детаљима смештајући у зеницу ока, уметник је, вероватно несвесно, остварио ингениозни спој разголићене интиме и еротски пригушеног вапаја, са тајном битка и чежњом за остварење слободе.

Отварајући симболички простор ока – гледањем, виђењем и сагледавањем, тела – рађањем, интимом и еросом, воде, као егзистенцијалне и трансцендентне, Мушкиња је изградио занимљив портал између „овог“ и „оног“ света, смештајући наочаре за пливање, као посебан симбол, у централни део слике. Пливач кроз њих јасно гледа под водом, али су оне на његовим очима и ван воде. Само на једном платну оне су ван видног поља, али тада, у апстрактним облицима воде око пливачевог врата, појављују се тајанствени обриси ликова...

Изложба „Svimming pool“ засигурно ће остати у сећању посетилаца као једно од овогодишњих успешнијих представљања млађих уметника у галерији УЛУС-а.