Бијенална изложбаграфичког дизајнау Србији под називом Грифон одржава се ове године по осми пут, потврђујући оправданост овакве манифестације у средини чије су потребе за графичким дизајном све веће,а утицај графичких дизајнера све моћнији. У околностима у којима је дошло до експлозије тржишта и тржишног мишљења,улога графичког дизајна постаје саставни и незаменљиви део пласирања робе и идеја, убеђивања у квалитет и особености сваке врсте производа. Иако се развио из гране која се називала примењеном уметношћу, иако нереткодостиже врхунске визуелне домете и креира остварења која улазе у историју,разликује се од тзв. чисте ликовне уметности по намени, намери, узроку настајања као и средствима којима се служи.

У чему је, пак, специфичност графичког дизајна у односу на индустријски дизајн, дизајн ентеријера, дизајн моде, и сваке друге гране која се назива „дизајном“? Пре свега у тренутном деловању на гледаоца, у деловању које се чак несвесно визуелно остварује. Та могућност првог утиска који постиже циљ повезана је не само са људском физиологијом већ и са врло сложеном психологијом потенцијалног конзумента. Свесни ове чињенице, графички дизајнери заједно са стручњацима за маркетинг разрадили су читав метод утицаја који мобилише како универзалне људске емоције и моћ перцепције, тако и специфичности појединих средина, њихове навике, потребе, стереотипе који њима владају, укупни садржај њихове културе живљења.

Манипулација која потом следи је „пријатељско убеђивање“ (јер графички дизајн је увек убеђивање без обзира да ли се ради о знаку, рекламном плакату, ТВ споту или хартијама од вредности). Чак и писмо, изабрани фонт, типографско писмо или калиграфија смишљено су коришћени у целини визуелног ефекта који треба да оствари свој циљ. На овај начин графички дизајн поставља стандарде не само визуелног језика, већ и укупног укуса средине којој се обраћа, подиже ниво прохтева. Ако при томе и униформише укус и захтеве, значи да је моћ убеђивања довољно снажна да створи велику групу потрошача материјалних добара, политичких идеја, али и културних догађаја. Иако се обраћа јасним визуелним језиком графички дизајн делује као „скривено убеђивање“ (термин Ванса Пекарда). Друга специфичност ове гране је управо визуелни језик, визуелна комуникација. Она се остварује лако прихватљивим ликовним порукама а њихов семиотички контекст увелико зависи од примаоца. Брзина те комуникације која се одвија помоћу знакова успоставља тренутно разумевање између пошиљаоца и примаоца.

Графички дизајн је увек израз и мерило времена у коме настаје као и средине којој је намењен. Овогодишња изложба Грифон јасна је слика тренутног стања, тржишта које се све више развија, средине која подстиче потрошњу и конкуренцију, али, и пре свега, професионализма учесника. Ове године их је више него раније (56), а излагачке категорије су бројније у складу са новим условима и тржишним амбијентом. Све је више стручњака који долазе из различитих средина. Поред Факултета примењених уметности који је био и остао доминантна школа за образовање графичких дизајнера основане су и школе у Нишу, Крагујевцу, Виша школа за дизајн и друге. Тако је створена повољна клима која је резултирала појавом многобројних аутора. Разноврсност њихових појединачних израза ипак дозвољава да се стекне утисак о начину размишљања у оквиру струке. Чист, јасан, директан, концизан визуелни језик доминантан је на изложби без обзира на стилска опредељења аутора и наручилаца. Више није потребно одвајати „наше“ и „светске“ дизајнере већ истицати успешна остварења и имена која су до њих дошла.

У садашњем свету глобалних корпорација и комуникација дизајнери из Србије учествују на тржишту радне снаге, на тржишту идеја са довољно знања, луцидности и професионализма. Поједина имена попут Милоша Илића, Славимира Стојановића, Борута Вилда, Данијеле Парацки већ су означила слику графичког дизајна у Србији, али је и много млађих аутора попут Игора Оршолића, Ведрана Ераковића, Оливере Батајић и других који интензивно делују у овој области. Оно што је на овој изложби још приметно, то је све бројнији наступ атељеа, студија који наступају тимски, не истичући поједине личности већ графички дизајн као пословну делатност и саставни део тржишта (Fried pictures, А3 Format, Агенција Comma, Метаклиника, Контра Студио). Ако часописи Квадарт, Табу, Сигнум, Типограф који излазе углавном захваљујући ентузијазму појединаца, доприносе информисаности, промоцији и усавршавању наших дизајнера, изложбе појединих аутора као и већ традиционални Грифон помажу да се створи атмосфера у којој ће се у пуној мери афирмисати ова грана дизајна и променити став према ауторима. Поједине ствараоце могуће је пратити кроз време на изложбама Грифона, поједини се јављају први пут, а назив једне од креативних агенцијаCouncil for NewThinkingкао да је ознака савременог српског дизајна.

У времену у којем су политичке опције све мање профилисане и у коме царује најчешће дивље тржиште, супериорност струке долази до пуног изражаја, а ова изложба поставља стандарде професионалног понашања.