Ово је песма коју сам специјално за промоцију саставио од стихова различитих песама из збирке „Музика за лифтове”, мада она не постоји у овом облику у књизи Зорана Пановића:

Стратегијом бесомучних напада
до коначне пропасти Запада.
Туча и кијамет
нек буде наш аманет.
Рајска земља, рајски хор,
змије везане у чвор.
У потаји крчка се
свадбарски лонац,
бајонет је игла,
жица је конац.
Дижу ли у шта Шумадију
сем у артиљерију и пешадију?
На прозорима најлон
завесе од хартије
барјаци Нове Византије.
Крв ти јебем!
продера се најружнији и најгори.
Згледаше се бабе гатаре,
сабље ко сатаре…

Да су ми оне године и памћење, тако радо бих, наизуст, у свакој згодној прилици, говорио стихове Зорана Пановића, из књиге „Музика за лифтове”.

На ужичком српском, а то значи најбољем нашем језику који је калем старе Херцеговине Вукових крша и питомих предела западне Србије и Шумадије, Зоран Пановић је и запевао и закукао, у исти мах, над нама и нашим временом. То је музика за лифтове којих нема или не раде, за државу које нема или не зна где је, за народ цео који заборавља ко је и брзо нестаје, за мрак који је светлост, за циљеве којих нема, за облакодере српске који су они Дисови сутерени.

Сад ће, ево, две деценије откако један народ и његова држава, његове многе државе, зидају себи Нову Византију, чије су заставе од најлона и хартије на њеним прозорима. На почетку градње, мајстори рекоше да ће зграда имати само један темељ, онај што је укопан у православну Русију. Кад нам народ изгибе од руског рулета, мајстори наумише да Новој Византији додају још један носећи стуб, па још један, па још један. Тренутно, српска кућа, кажу, има четири темеља, четири Пановићева лифта за будућност. Један је у Москви, други у Бриселу, трећи у Вашингтону, а четврти у Ирану, Либији и Венецуели. Ниједан темељ српске куће није у Србији.

Да је Вито Николић жив, сигурно би запевао и закукао:

Ја те више нијесам кадар
да се зидам и сурвавам низ литице,
Гојковице, млада Гојковице!

(Реч на промоцији књиге Зорана Пановића „Музика за лифтове„Откровење, 2009, у београдском Атељеу 212)