Два тентета, два трија и магични вокал. Борба за слободу и пут у космос, сусрет са европским севером и југом, неодољива страст шансона. Алтернативни путеви живог жанра. Нова издања италијанске џез продукције потврђују водећу позицију ове сцене у савременом европском џезу.

Ђовани Гвиди – „The Unknown Rebel Band“ (CAM Jazz)

Назив четвртог албума и тентета 25-годишњег пијанисте из Фолиња инспирисан је непознатим побуњеником пред тенковима на кинеском тргу Тјенанмен, јуна 1989. године. Албум је ода борби за слободу у различитим историјским контекстима – од масакра Сијукса крајем 19. века, преко шпанског грађанског рата, италијанског отпора фашизму и прашког пролећа, до побуне против апартхејда у Јужноафричкој републици. Филмови италијанских аутора (Роселини, Понтекорво, Бекис), романи (Фенољов „Партизан Џони“) и слике (Пикасова „Герника“) послужили су Гуидију као додатна надахнућа. Музика је, наравно, донекле обојена одговарајућим амбијентима – основни Гуидијев рукопис изванредно је аранжирао за шест дувача, клавир и три ритмичара његов партнер у малим саставима, саксофониста Ден Кинзелман. Раскошна оркестрација између џеза, класике и филмске музике подсећа на радове Чарлија Хејдена (Liberation Music Orchestra је и јасан узор за ангажовану музику), Гила Еванса и Марије Шнајдер. Европски сензибилитет и, посебно, природни дар Италијана за романтику чине овај подухват више него аутентичним.

Џијан Емин /Георги Шарески /Лука Аквино – „The Skopje Connection“ (EBP)

Лука Акино (труба), највећа италијанска џез нада 2009, среће Георгија Шареског (гитара) и Џијана Емина (француска хорна, мелодика), двојицу истакнутих македонских музичара, под сводовима Ћифте хамама у Скопљу. Резултат је интимна, амбијентална музика у 13 слика, најближа озвучавању неке дубоке ноћи на крају света. Равноправни однос писаних нумера  (шест – Шарески, Емин и Франческо Беарцати) и импровизација (7) даје албуму биполаран карактер. Писане нумере су баладе са јасним, лепим мелодијама за Еминову хорну или Акинову трубу (Мајлс Дејвис и Паоло Фресу су непосредне инспирације) преко гитарских хармонија Шареског. Посебно симпатично звучи када две различите дувачке боје наступе заједно, као у нумери „Ах, Мартина“ (Шарески). Колективне импровизације хватају моменте инспирација уметника, у домену малих музичких експеримената. Природни ехо средњовековног здања из 15. века изазива уметнике да се поигравају звуком, пуштајући усамљене тонове да одзвоне и распрхну се по простору. Уз мало стрпљења и среће, пут којим су пошли могао би да их одведе и до ECM.  

Stefano Bollani Trio – „Stone In The Water“ (ECM)

После соло клавирског албума (2006) и више сарађивања са Енриком Равом, Стефано Болани, лауреат European Jazz Prize 2007 за најбољег европског музичара, на новом ECM издању представља се у трију. Партнери су му искусни дански ритмичари Јеспер Бодилсен (бас) и Мортен Лунд (бубњеви) – раде заједно већ седам година и ово им је трећи албум. За исту кућу и у истој формацији снимају Кит Џерет, Бобо Стенсон, Торд Густавсен, Марцин Василевски... – не треба много памети да би се схватила тежина Боланијевог задатка. Можда је управо зато две нумере писао Бодилсен, две су преузете из бразилске песмарице (Каетано Велозо, Антонио Карлос Жобим), а једна је из класичарског опуса – „Improvisation 13 en la mineur“ (Франсис Пуленк). То, што је занимљиво, не значи и амбијенте изван савременог џеза, већ, напротив, демонстрацију моћи екипе да другачије импулсе утопи у свој језик. Темпо албума је само привидно миран – Бодилсен и Лунд улажу невероватну енергију у кување напетог, мотивишућег ритма, над којим Болани виртуозно и питко импровизује приказујући велико пијанистичко мајсторство. 

Gianluca Petrella Cosmic Band – „Coming Tomorrow – Part One“ (Spacebone Records)

Космичка филозофија и музика Сан Ра је полазна тачка тентета тромбонисте Ђанлуке Петреле, једног од водећих италијанских џезера данашњице. Опусу легендарног аутора припадају четири композиције, коришћен је звучни инсерт из његовог филма „Space is The Place“, а још три нумере имају „космички назив“, међу којима је и симпатична обрада „The Second Star To The Right“ из Дизнијевог „Петра Пана“. Космос је за Петрелу место где се жестоко грува фанки: осим у везивним минијатурама, тентет је стално у нападу, обично са једним или више солиста чије бескомпромисне импровизације додају уље на ватру. Петрела је одличан градитељ ове игре која сваком од сарадника пружа прилику да постигне погодак – евроголовима ће се прославити Франческо Бигони (тенор саксофон), Габрио Балдачи (гитара) и Симоне Падовани (удараљке). То је школа коју је научио од (дугогодишњег шефа) Енрика Раве: бенд је добар онолико колико су јаки музичари у њему, а ако их већ окупиш, дај им простор да засијају. Командант брода поуздано води мисију, увек спреман да са својим тромбоном додатно распали ванземаљце.

Кристина Завалони – „Solidago“ (EGEA)

Да ли класично/оперски школоване певачице могу да певају џез? Да ли италијански и француски језик могу да зазвуче довољно „џезерски“? Уместо одговора, ево предлога: послушајте Кристину Завалони! Предмет њене експертизе су пола века старе шансоне Шарла Азнавура („Si tu m’emportes“, „Vivre avec toi“, „La mamma“...). Стални пратећи трио – Стефано де Бонис (клавир), Антонио Боргини (бас), Кристијано Калкањиле (бубњеви) – поставља јасан џез амбијент за bel canto Завалонијеве. Они су благо авангардни, она је наглашено немирна – резултат је музика високе тензије, емотивна и бурна. Централно место на албуму има свита „Solidago Compositum“ (два дела написала је Завалони, средњи је обрада рембетика „Kaigomai – kaigomai“), која име дугује хомеопатској терапији златицом (Solidago virgaurea) – заиста чудна инспирација за џез! Преостали програм чини још пет квалитетних композиција Завалонијеве, уз сјајну бонус нумеру „Que sera sera“. Албум је прави пример европског доприноса савременом џезу – креативни уметник манипулише наизглед неспојивим световима, демонстрирајући живи карактер жанра.