ПОСТПЕСМА

Песмо имала си много кућних стаза:

Кривинâ правинâ безданих таинâ
Безимених ушћа уста из дубина
Богова далеких потоњих исказа

Песмо имала си много кућних стаза

НАУЧНИ КОСМОС

Небеса: скупови
Црних једначина
Мрклинâ, маглинâ
Ниоткуд – нигдинâ

Све црно за црним
Преко неба шуми –
Сјаје ти се Свете
Потоњи науми!

Небеса: скупови
Тамнућâ, тонућâ
Неизмерја, лôзи
Вечних ишчезнућа:

Билу до небила
Трају до нетраја –
Разастрта мапа
Историје Сјаја!

БЕШЕ БИЛО

Беше било
Круг и Крило
Беше било

Хитро чило
Хитало се
У Јутрило

Сад ветрине
Са планине Тâм-тамнине

Сад ветрине
Дувају ти кроз нутрине

ЗНАК ЧУЂЕЊА

Звуци – муци
Круг роморе круг занеме
Сред вечности врх таласа тече време!

Кроз бескрај се дâљним трагом стопе
множе

Чије нас то стопе носе
Куда – Боже?

ПЕСНИК И БОГ

Сам Бог каза На праг Неба
Да је стао
Ко истражи
Тма пакао

Па сад Свети
Чекам јâв Ти
Пространства Ти

ПОДНЕ СА СЕНКОМ
(Уз песму Х. Гиљена „Подне”)

Подне чисто. Твари благе. Дан по мери
Тâјац – тâјцу. Сушт у гори затрепери

Сред поднева вода чиста
Зáрна сва је

Лиска Руже – Трепти у круг:
Бог слуша је

Мрешкају се златни вали занесени
Пут путује подне чисто Муку Сени

Из рукописа „Сазвежђе кратких песама”