Када се после непуних сат брзе вожње и пређених 160 километара модерним аутопутем „Шеик Зајад роуд” из крајње нападно архитектонски дизајнираног Дубаија стигне у суседни Абу Даби, прва мисао којој човек не може да се отме јесте да се стигло код „сиромашног рођака”. Каква варка! Абу Даби је све друго, осим „танак са парама”.

Као највећи међу седам уједињених емирата у једној држави лежи, пре свега, на свих 94 одсто федералних нафтних резерви. Тим капиталом угурао се међу најзначајније глобалне „играче” јер учествује са 9,5 одсто у светским резервама „црног злата”, а води се и као четврти на свету (трећи у региону) по резервама природног гаса чије залихе могу да трају још, како се тврди, 150 година.

Будући да бруто национални доходак по глави становника, по неким подацима, износи око 71.000 долара, Абу Даби је избио на друго место најбогатијих држава планете (после Саудијске Арабије) док истоимена престоница која је уједно и главни град Уједињених Арапских Емирата (и седиште федералне владе), по бројним светским ранг-листама, важи за најбогатији град на свету.

Симболи богатства и вере

Израстао из песка, баш као и знатно мањи сусед препознатљив по јединственом велелепном здању у облику једра (Буџ ал Араб), овај нафтни џин смештен на полуострву у облику слова Т у Персијском заливу, данас са бројним обележјима западне културе није изгубио доста од оног неодољивог арапског шмека и душе.

У поређењу са Дубаијем, с којим се, видљиво је, све чешће такмичи у подизању грандиозних грађевина, павиљона, голф терена и комбинованих стамбених, уметничких, спортских и забавних комплекса од којих напросто застаје дах, Абу Даби тек хвата убрзање. Цифру од 18 шопинг молова (Дубаи их има преко 50) давно је премашила бројка од 30 хотела од којих још није засењена слава надалеко највећег и најскупљег „Емират палате”.

Обилазак једног од најопипљивијег симбола овоземаљског материјалног богатства са седам звездица (где ноћење у апартману кошта и до десет хиљада долара) који је од пре четири године постао домаћин светске елите али и високих државних гостију, није уобичајен ни „дозвољен“ за обичан свет.

Да би се прoшла капија „повлашћених” и завирило у читав километар дуго здање необично смишљене пројектне комбинације француског Версаја, лондонског Хемптон корта и традиционалних, колоритних арапских линија и елемената испод централне куполе од златних листића веће од оне на врху катедрале светог Петра у Риму, мора се имати мало среће и пуно вештине да се убеди обезбеђење да дигне рампу.

Неупућен у мрежу предворја, сала, ходника, степеништа, изложбеног простора са уникатним стварима, кафетерија, ресторана, 140 лифтова, радњи и тоалета, како где, поплоченим најфинијим мермером из Италије, Шпаније, Кине и Индије или од меког тепиха, тешко да се ико са стране може снаћи. Али, изгубити се у Емиратима где је све блештаво од позлате, улицкано, врхунски чисто, миришљаво и папрено скупо, под условом да се никуд не жури, и није никаква штета. Поготово ако се, којим случајем, у лутању хотелом набаса на чувену салу за седнице владе (где им је седиште) са чије таванице виси лустер са 1.002 кристала „сваровски”. Већег, засад, кажу нигде нема.

За разлику од овог модерног дворца где је главна улазница „колико имаш“, једна друга грађевина, супротне намене, може, сасвим сигурно, да јој парира по грандиозности. То је џамија Шеик Зајад бин Султан ал Нахјан намењена само онима који су муслиманске вере. Сматра се највећом богомољом ислама на свету у коју током молитве може да стане и до 30.000 душа. Ту је сахрањен „отац нације“ који је умро 2004. године остављајући да земљу и власт дели 19 синова (најстарији шеик Калифа постао је председник, док је за принца наследника изабран нешто млађи шеик Мухамед).

Када су се Енглези који су открили нафту (1958. године) повукли из земље 1971. а породица Нахјан постала доминантна у региону, „Бабо” који је тада био на челу државе, свестан богатства које имају оставио је у аманет поколењима „да ниједно зрно песка не сме бити продато странцима”.

Осим молитве Алаху, све се, временом променило. Белина храма са седамдесет метара високом куполом коју допуњују четири минарета од по 115 метара види се надалеко. И у овом храму виси лустер о којем се навелико прича. Израђен од чистог бакра и сребра стигао је право из Немачке и кажу да је највећи на свету. То важи и за чудесни меки тепих од преко два милиона чворова по којем се изувено гази. Изаткан у 20 техника дело је руку највештијих 1.200 иранских ткаља и ткача.

Гугенхајм и Лувр на „Острву среће”

Абу Даби, до којег лети наш ЈАТ, по бројним знацима далеко је од глобалне кризе која дрма свет. Градилишта, милијарде вредних пројеката, по вестима које стижу раде нормално. Највеће интересовање влада за „Острво среће” (Saadiyat island), јединствено парче земље на 500 метара од срца града и које је са два моста повезано са матичним копном.

Биће то, према замисли идејних твораца, уникатна културна оаза у читавом региону када за годину-две буде потпуно изграђена. Осим 29 хотела, три марине, два голф терена и раскошних апартмана за 150.000 повлашћених са дубоким џепом на острву се, као посебна атракција, подижу, назовимо то огранцима, два светски најчувенија музеја: Гугенхајм Абу Даби и Лувр Абу Даби.    

Први, по градитељској сатници, отвориће 2011. са својим тимом познати архитекта Френк Гериј (који је стекао славу осмишљавајући изглед Гугенхајм Билбаа у Шпанији) док се завршетак Лувра, под пројектантском „палицом“ ништа мање славног Жана Нувела предвиђа годину касније.

Културни зналци оба ова здања, како се најављује, позајмљиваће многе драгоцености из њујоршког и париског музеја кад се буду смењивале поставке слика, артефакта, скулптура, декоративних и финих предмета, археолошких ископина и старина. Идеја је да се путницима из индијског потконтинента и осталих арапских земаља приближи сва лепота садржана под сводовима америчког и француског уметничког храма а да не морају да путују у Њујорк и Париз.

Музеји, који ће, упркос имену, носити печат овог емирата а за који ће, с обзиром на величину, бити потребно доста времена да се обиђу у једном даху, имаће, уз остало, изложено и све оно најбоље што се води као савремена блискоисточна уметност.

Свечано пресецање врпце „Острва среће“ тек предстоји. Ако је судити по „лудници” која је владала после завршетка трка Формуле 1 (почетком новембра) када су, на свеопшту журку у град Абу Даби, стигли многи из џет-сета (Ричард Брансон, Борис Бекер, Џереми Ајронс, Џенет Џексон, Бјонси, Наоми Кембел....) биће то догађај за памћење.

Мирјана Аксентијевић

----------------------------------------------

Робот говори арапски

Студентски тим истраживачке лабораторије престижног Ал Аин универзитета из емирата Абу Дабија, са професором Николасом Мавридесом из Грчке на челу, почетком новембра представио је првог робота на свету који говори арапски Ибн Сина, назван по чувеном исламском филозофу и научнику (познатијем као Авицена), моћи ће да ради на месту рецепционера, продавца или асистента у шопинг моловима, будући да може да одговори на неколико обичних питања као и да муштерије обавести како да преко Интернета обележе робу коју желе да купе.

----------------------------------------------

Нови мандат принца наследника

Само што се завршио петогодишњи мандат генерал шеик Мухамед бин Зајад ал Нахјан (48) поново је изабран на исту функцију, заменика врховног команданта војске УАЕ. Принц наследник који има диплому чувене британске војне академије у Садхурсту (1979) у Великој Британији трећи је син покојног „оца нације“ шеика Заједабин Султана ал Нахјана.