Бисер културе и природе

По многима који су већ тамо били, Охридско језеро и сам град Охрид, са својом очуваном прошлошћу, душа су Македоније и Балкана, о којим већ више деценија брине Унеско.

При помену имена града Охрида, који се налази на југозападу бивше југословенске републике, са око педесет хиљада становника, многиће се најпре сетити школских екскурзија.

Понеком ће пасти на памет историја писмености и хришћанства на Балкану, оличена у просветитељима светом Клименту Охридском, светом Науму Охридском и њиховим учитељима Ћирилу и Методију.

Али,„лепшем полу” ће се отети покоји уздах за чувеним охридским бисерима које су можда пропустиле да купе. Јер, оригинални охридски бисери су све ређи, али је сам град Охрид са истоименим језером, четири пута већим од Бококоторског залива, највећи туристички бисер, не само за македонске и српске туристе, већ и оне захтевније што себе зову Европљанима.

Мало ко ће, међутим, Охрид довести у везу са Гутенбергом, историјом штампарске технике или технологије израде папира, која се још увек може видети „уживо” баш у старом делу града.

(/slika2)И док у Београду и другим српским градовима и селима ћирилица уступа место глобалистичкој писмености и култури, у Охриду се отима од заборава хришћанска култура, православље, ћирилица и историја балканских народа, што није нимало случајно када се имају на уму наведене историјске личности и њихова културна мисија.

Ова посебна атракција Охрида налази се у срцу Старог града, у близини националног историјског музеја. То је једна од три у свету сачуване, последње и оригиналне, Гутенбергове штампарије, као и радионица за израду папира, на начин како се папир израђивао пре две хиљаде и више година.

Власници те радионице су наследници породичне лозе која има дуги родослов и чува традицију штампарства од када постоји Гутенбергова штампарска „машина”. По неким изворима, постоје још само две такве штампарске пресе – једна на Бледу у Словенији и једна у музеју у Гутенберговом родном граду Мајнцу.

Од те штампарске пресе и папира, који се прави на лицу места, издржавају се власници радионице. Ту, у радионици, продају својеручно израђени папир уметницима, пригодне радове радозналим туристима и сувенире и штампане иконе израђене по наруџбини наочиглед радозналих посетилаца.

Охридски бисери, пастрмка и риболов, купање и сунчање јесу јаки, али не и једини мотиви да се хиљаде туриста током целе године, а нарочито викендом, сјате на „македонско море”. Добар разлог је и то што је Охрид на пола пута до Грчке, и што је у њему јефтиније и од грчког, и од црногорског приморја.

Тек, на Охридском језеру има и све више туриста из Србије. Блиска и носталгична прошлост, сличан језик и посебна љубазност мештана према туристима из Србије (према Београђанима још више) јестејош један додатни разлог да се макар део годишњег одмора (мало је један викенд) проведе у Охриду. Али, један од најјачих мотива свакако је „последња” Гутенбергова штампарија. Уз дужно поштовање Била Гејтса и његовог величанства – рачунар, „излет” у средњовековно штампарство и практичну праисторијску технологију прављења папира посебна је препорука.

----------------------------------------------

Инспиративни извори

На потпуно супротним крајевима Охридског језера су манастирски комплекс Свети Наум на југу и Струга на северу језера. Ове две дестинације су посебно интересантне као извориште и ушће најстаријег природног језера на Балкану.

Језеро настаје од егзотичних охридских извора, поред самог манастирског комплекса Свети Наум, као и од подводних извора у самом језеру, а отиче као река Црни Дрим кроз градић Стругу и даље у Албанију. Охридски извори се понегде описују и као извориште Црног Дрима, иако фактички та река настаје на другом крају Охридског језера.

Сами охридски извори поред Светог Наума стварају површину воде равну и мирну као огледало и бистру и провидну као суза, која је испресецана дрвеним мостићима.

(/slika3)По охридским изворима се може крстарити „еколошким” чамцем са веслима и при том направити егзотичне и нестварне слике златножуте боје јесени, одсјаји жарког летњег сунца или облака, зависно од вештине сниматеља.

Вода из охридскихизвора се излива у велико језеро, испод већег друмског моста, уз велики бук и симфонију тонова и боја које стварају сунчеви зраци, клобуци брзака и капљице распршене воде. И тако настаје, а чини се ту и почиње Охридско језеро.

У језерском приобаљу има више зелених оаза, обраслих трском и другим растињем, у којимасе налази станиште ретких птица, због којих је та флора под заштитом.

Језером плутају мање колоније белих лабудова, мамећи пажњу и шепурећи се пред фотоапаратима радозналих туриста, оживљавајући асоцијације на Охридску легенду, за коју је надахнути композитор Стеван Христић вероватно и нашао инспирацију, уклапајући народну љубавну причу из тог миљеа, локални фолклор и језерске мотиве у култну балетску представу Лабудово језеро.

Охридски извори и Струга опевани су и у песмама о Биљани и неименованом момку и дочарани у врхунским уметничким делима, попут Охридске легенде, заснованим на грађи из бајки и легенди, у којима се говори о времену робовања под Турцима.

Живорад Окановић