Чија је „биберница”

У Историјском музеју Србије, као једна од највећих драгоцености, чува се „револвер којим је убијен кнез Михаило Обреновић, 1823–1868”. Реч је о луксузној четвороцевној „биберници” белгијске производње, система Маријет, калибра 9,2 милиметра. У суштини, то је оружје са четири цеви које су се окретале повлачењем обарача. Како се пуни директно у цев са предње стране, Маријетова конструкција се не би могла назвати правим револвером; управо због специфичног изгледа, била је и популарна под називом „биберница”. Примерак из Историјског музеја је луксузне израде, са дамасцираним цевима, украшен цизелираним цветним мотивима и златном жицом.

О атентату на кнеза Михаила написано је безброј студија и чланака. Експонат из Историјског музеја је, међутим, у извесној колизији са сачуваном архивском грађом, односно са налазима полицијске истраге и записницима са суђења убицама.

Прича каже да су кнез Михаило, Катарина и Анка Константиновић, Томанија Обреновић, кнежев ађутант капетан Светозар Гарашанин и слуга Мита Тимарчевић шетали 29. маја 1868. године стазом изнад Хајдучке чесме на Кошутњаку. Добивши обавештење о њиховом наиласку, атентатори су заузели своја места: Лазар Марић и Станоје Рогић са леве, а Коста Радовановић са десне стране стазе. Када је група излетника наишла, Коста Радовановић је извукао револвер и први пуцао у кнеза, погодивши га у леву страну груди. У истом тренутку, на жртву су отворила ватру и друга два атентатора: један метак је Михаила погодио испод десног пазуха, други нешто ниже, ближе десној плећки, док се четврто зрно задржало у кичми, у седмом грудном пршљену.

Након тога је Марић пуцао у Анку Константиновић и на месту је убио, а потом и у капетана Гарашанина. На ађутанта, који је покушао да исуче сабљу и заштити кнеза, два хица је испалио и Рогић. Рањен у десну руку, официр није био у стању да пружи даљи отпор. Коначно, Ђока Радовановић, који је стајао нешто више, спречавајући одступницу жртвама, ранио је Катарину и слугу Тимарчевића.

Убице су похватане у кратком року. Током истраге и на самом суђењу, које је почело 14. јуна исте године, утврђено је да је полиција Марићево оружје пронашла у шупљини дрвета, у близини места злочина: „револвер, зарђао али сасвим нов, са шест цеви, а свака је била празна и имала је чауре”.

Марић, Коста Радовановић и Рогић оружје су добили од Паје Радовановића, који је годину дана раније дао брату Ђоки 180 форинти да у Аустрији купи ова три револвера. Оружје Косте Радовановића пронађено је у његовом стану, међу рубљем, а револвер Станоја Рогића – у фиоци стола у његовом дому. Коначно, Ђока Радовановић је одраније имао сопствени револвер „на шест метака”.

Из ране Катарине Константиновић лекари су извадили цилиндрично-шиљато зрно пречника „четири линије”. Како је у Србији као мерна јединица коришћена аустријска „линија” од 2,19 милиметара, то значи да је шестометно оружје Ђоке Радовановића било девет милиметара, из чега се може закључити да су бар он и Лазар Марић имали шестометне револвере са добошем, калибра девет милиметара, који су користили муницију са металним чаурама. Ово острагпунеће оружје је могло бити само система Лафоше – једино ове врсте које се у то време могло набавити на слободном тржишту.

Поставља се питање коме је припадала до данас сачувана „биберница”. Ако се зна да су у кнеза Михаила пуцали Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић, при чему је Марић имао шестометни револвер, оружје Маријетове конструкције могло је припадати Рогићу или Кости Радовановићу. Но, Коста је, као и Марић и Рогић, оружје добио од Паје Радовановића. Зашто би Ђока за новац свога брата купио различито оружје у Аустрији?

Осим тога, сачувана „биберница” је исувише луксузне израде да би била набављена само за једнократну употребу. Колико се зна, Министарство унутрашњих дела је сав доказни материјал, укључујући и „биберницу”, 9. августа 1875. године предао на чување породици Обреновић.

Италијански добровољац у рату 1876, Ђузепе Барбанти-Бродано, 21. септембра те године посетио је конак у Топчидеру и тамо видео изложен „куршум око кога је била згрушана крв, а који је био извађен (из тела Михаила Обреновића) управо овде (у Конаку) чим је био рањен”. Обдукцију су, наиме, у поноћ 29. маја 1868. године у Конаку радили др Машин и др Коцел. Тек 1955. револвер из кога је убијен кнез Михаило, као и платнена кошуља, прслук и остали делови одеће, као и сребрна табакера које је кнез носио у тренутку погибије, припали су Народном музеју. Он их је 1966. године предао на чување Историјском музеју Србије. На жалост, зрно које је изазвало смрт, а које би доста тога рекло о оружју убице, није сачувано. Тако данас можемо само претпоставити да је „биберница” припадала или Кости Радовановићу или Рогићу.