Istraživači američke korporacije „Geron“ su posredstvom matičnih ćelija uspeli da obnove nervno tkivo u kičmi povređenih životinja i vrate im izgubljene funkcije i hod. Značaj presađivanja matičnih ćelija je nesaglediv, jer su stručnjaci prvi put u istoriji medicine uspeli u obnovi oštećenih nerava i uspostavljanju funkcija nervnog tkiva.

Da li se isti efekat lečenja može postići i na ljudima? Stručnjaci su naveli niz dokaza na osnovu kojih  je Američka agencija za hranu i lekove dala odobrenje „Geronu“ za primenu terapije matičnim ćelijama na deset ispitanika sa povredom kičmene moždine. Ovo je prvi klinički pokušaj lečenja matičnim ćelijama, izjavila je za „Magazin“ naša genetičarka, dr sc. med. Aleksandra Jovanović-Pul, koja živi i radi u SAD.  

Po njenim rečima, pomenutom istraživačkom centru je odobrena prva faza kliničkog istraživanja na bolesnicima koji su povredili kičmu dve nedelje ranije. Oni će biti lečeni oligodendrocitima (ćelijama razvijenim iz embrionalnih matičnih ćelija) koji se ubrizgavaju u okolinu povređenog nervnog tkiva.

Za povrede kičmenog stuba

Prva primena ove terapije sprovešće se na paraplegičarima koji mogu da koriste ruke, a ne hodaju. Najveća zasluga za proizvodnju oligodendrocita iz matičnih ćelija pripada dr Hansu Kirstedu, vodećem stručnjaku u  Kalifornijskom centru za matične ćelije. Reč je o ćelijama koje su namenjene lečenju beba rođenih sa atrofijom kičmenih mišića i zbog toga  ne žive duže od šest meseci. Kasnije će se ove ćelije koristiti i za lečenje povreda kičmenog stuba i ostalih bolesti, poput ALS (Amyotrophic Lateral Sclerosis ili Lu Gerigova bolest).

– U Kalifornijskom centru za matične ćelije proizvodimo motorne neurone, upravo one koji bi trebalo da pomognu paraplegičarima i bolesnicima sa drugim neurodegenerativnim bolestima, kao i onima sa dugotrajnim oštećenjem kičmenog stuba. Nadamo se da će najkasnije za 12 meseci to biti centar gde će se raditi klinička provera i na bolesnicima, a možda, ako dobijemo odobrenje, čak i ranije – kaže naša sagovornica.

Doktorka Pul je, kako kaže, u stalnom kontaktu sa dr Miodragom Stojkovićem, profesorom u Valensiji, i sa fondacijom Dragane Rodić koja edukuje stručnjake za terapiju matičnim ćelijama u našoj zemlji. Odluku da se sa raka dojke pređe na istraživanje matičnih ćelija donela je iz uverenja da su one budućnost lečenja mnogih bolesti, pa i kancera. Kao genetičar sa 10 godina iskustva do sada nije upoznala nijednu terapiju koja bi toliko obećavala. Naša sagovornica se nada da će uspeti da otvori biotehnološku kompaniju za proizvodnju matičnih ćelija i u njenom Novom Sadu, gde je rođena.

Lek za prevenciju raka dojke

Doktorka Aleksandra Jovanović-Pul je i član tima molekularnih genetičara koji je pre dve godine pronašao lek pod radnim nazivom „mifepristone“ za preventivu raka dojke, prvenstveno namenjen ženama kod kojih je otkrivena mutacija gena BRCA. Naime, ona i njene kolege su otkrili da tkivo koje okružuje tumor, ili ono koje je u početnom stadijumu razvoja raka, ima veliki broj progesteronskih receptora. Oni vezuju progesteron i time aktiviraju procese koji utiču na rast i ćelijsku deobu. Zato je ćelija koja nosi BRCA1 osetljivija na progesteron, brže se deli i umnožava, a posledica je ubrzani razvoj tumora.

Rezultati su bili više nego izvanredni, kaže dr Pul. Posle terapije ovim antiprogesteronom nijedan od testiranih miševa kod kojih se očekivala pojava bolesti nije dobio tumor dojke.

Od kojih naučnih stavova se pošlo u istraživanju? Doktorka Pul navodi da odavno znaju da rak dojke može biti spontan i nasledan, a BRCA1 gen je odgovoran za obe vrste. Međutim, žene koje imaju naslednu mutaciju ovog gena imaju verovatnoću od 85 odsto da razviju tumor do 70. godine, dok procenat za pojavu raka dojke u opštoj populaciji iznosi 12 odsto. Muškarci sa mutacijom ovog gena takođe mogu da dobiju rak dojke. U slučajevima nenaslednog kancera procenat žena sa poremećajem u BRCA1 genu iznosi 30 odsto.

Neutralisanje progesterona

Jedan od radikalnih tretmana koji zasigurno spasava život osobama sa ovim genskim poremećajem je hirurško uklanjanje dojki i jajnika. Drugi način je da osoba koja je nosilac mutiranog gena redovno odlazi na kontrolu, a kada se tumor pojavi odmah i ukloni.

– Naša istraživanja delovanja progesterona na pojavu malignih tumora dojke otvorila su nove mogućnosti za njegovo sprečavanje. Budući da progesteronski receptori vezuju progesteron i aktiviraju maligne procese u ćeliji, „mifeperistone“ deluje suprotno, prekida njegovo dejstvo i onemogućava razvoj tumora. Miševi sa mutiranim genom za šest meseci dobiju tumor dojke, a oni koji su dobijali lek nisu ga imali ni godinu i po dana kasnije.

Trenutno razvijamo modifikovanu verziju leka koja će biti prikladnija za upotrebu u preventivi raka dojke i bez negativnih posledica na druge organe. Potrebna su i dodatna klinička istraživanja koja ponekad traju i dve do tri godine. Za sada je potvrđena njegova efikasnost kod žena sa rakom dojke kod kojih je okolno tkivo imalo veliki broj progesteronskih receptora. Očekivali smo da se njihovom deaktivacijom samo uspori razvoj tumora, ali smo postigli i više jer smo zaustavili rast pa čak i sprečili njegovu pojavu – kaže naša sagovornica.