Meni

Magazin

Porodični lekar

Da pluća prodišu

Duvanski dim i drugi hemijski zagađivači izazivaju hronični bronhitis i emfizem čije se napredovanje može usporiti različitim terapijama, ukoliko se na njima istraje

Geni čine pluća osetljivim

Osoba koja ima zdrava pluća dobija dovoljno kiseonika, raspoložena je, aktivna i puna energije. Oboleli od hroničnih opstruktivnih bolesti osećaju se upravo suprotno: ponekad nemaju snage ni za obične, svakodnevne aktivnosti, jer je kod njih protok vazduha u disajnim organima smanjen, disanje otežano, pojačano se proizvodi sluz u grudima im „svira“. Napredovanjem bolesti i smanjivanjem plućne funkcije njihovo stanje se pogoršava do invalidnosti, a oboleli postaju depresivni zbog stalnog osećaja slabosti i fizičke nemoći.

Iako deluje neverovatno, u većini slučajeva ove teške plućne bolesti najčešće nastaju kao posledica aktivnog i pasivnog pušenja. Otrovne supstance iz duvanskog dima ne izazivaju bol u plućima, već ona tiho, gotovo neosetno, gube svoju funkciju, često i nepovratno. Nažalost, to se i događa kod svakog petog pušača. Naročito veliku osetljivost na hemijske materije imaju oni pušači – ali i nepušači – koji su genski predisponirani za ovu bolest, budući da se kod njih nedovoljno stvara enzim alfa-1 – antitripsin, saznajemo od docenta dr Branislave Milenković, načelnice Prvog kliničkog odeljenja Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Srbije.  

Simptomi su nekad skriveni

Sve hemijski isparljive materije, gasovi i čestice nečistoće u vazduhu mogu da izazovu oštećenje pluća i opadanje plućne funkcije, naglašava naša sagovornica. U zatvorenim prostorima sa nedovoljnom ventilacijom mogu ih izazvati i aromatični ugljenovodonici koji se oslobađaju sagorevanjem čvrstih i tečnih goriva za grejanje. Ali, bez obzira na vrstu hemijskog izazivača, u osnovi nastanka ovih bolesti pluća je pojačan zapaljenski odgovor bronhija i alveola na supstance u vazduhu.

– Hronična opstruktivna bolest pluća jeste napredujuća bolest, naročito ako se nastavi s udisanjem škodljivih supstanci, ali ukoliko se prestane sa njihovim udisanjem, može doći do poboljšanja disanja i usporavanja bolesti.

Nažalost, ona i dalje može napredovati zbog opadanja plućne funkcije koja se smanjuje procesima starenja. Simptomi su na početku blagi, čak i ne moraju da se ispolje. Potencijalni bolesnici, najčešće višegodišnji pušači, već u četvrtoj deceniji mogu da primete svakodnevni jutarnji kašalj i nakupljanje sekreta u bronhijama. U početku je iskašljaj bistar, a kasnije zbog delovanja pojedinih mikroba može biti i gust. U petoj deceniji bolesnici povremeno imaju i jači bol u grudima, stvara se gušći sekret, i dalje im „svira“ u plućima, brže se zamaraju. U šestoj i sedmoj deceniji nedostatak vazduha pri običnom fizičkom naporu je naročito izražen, a prati ga i smanjena količina kiseonika u arterijskoj krvi, plava prebojenost sluzokože, gubitak telesne mase i jutarnje glavobolje zbog nakupljanja ugljendioksida u krvi. Oticanje nogu i bol u trbuhu mogu nastati kao posledica komplikacije na srcu izazvane oštećenjem pluća – navodi dr Milenkovićeva.

Sluz otežava disanje

Od naše sagovornice saznajemo da se dugo vremena smatralo da za ove bolesti nema leka i da bolesnici, ma šta činili, lagano, ali sigurno napreduju do invaliditeta. Međutim, četvorogodišnja studija UPLIFT sprovedena na 6.000 bolesnika u 37 zemalja – čiji je cilj bio da utvrdi da li lek tiotropijum usporava njihov tok – dokazala je da nade ima, budući da ovaj medikament, kako ga je opisao norveški lekar drAnders na ovogodišnjem kongresu Evropskog društva za respiratornaoboljenja (European Respiratory Society), iako „ne zaustavlja napredovanje bolesti, poboljšava plućnu funkciju i omogućava bolesnicima da duže žive aktivnim životom“. Ovaj lek je takođe značajno smanjio komplikacije na srcu.

doc. dr Branislava Milenković, pulmolog
Šta su, zapravo, hronične opstruktivne bolesti pluća? U ovu grupu oboljenja ubraja se, pre svega, hronični bronhitis odnosno, zapaljenje malih disajnih puteva sa lučenjem sekreta tokom tri meseca u svakoj od dve uzastopne godine). Bronhitis ove vrste, zapravo, nastaje gubitkom trepljastog epitela u disajnim putevima. Na ogoljenoj sluznici se zato povećava broj ćelija koje proizvode sluz i koju nije moguće kašljanjem u potpunosti udaljiti. U manjim bronhijama nakupljena sluz se zgušnjava i sprečava protok vazduha, i zato su i zapaljenja češća. Posledica je stvaranje sitnih ožiljaka koji sužavaju disajne puteve i ometaju protok vazduha, ali i nastanak još jedne bolesti – emfizema. On se javlja kad oštećene i uvećane alveole (plućni mehurići) izgube elastičnost, a time i mogućnost potpunog istiskivanja vazduha iz pluća. Procesi nastanka ovih bolesti se razlikuju, a mogu biti praćeni i trećim – preteranom reakcijom bronhija na nadražaje (astma).

Među navedenim bolestima postoji mogućnost udruživanja, ali se zapaljenje kod hroničnih opstruktivnih bolesti pluća razlikuje od zapaljenskih procesa kod astme. Osim toga, astma pogađa sve uzraste, a hronične bolesti pluća su pretežno bolest šeste decenije, češće kod muškaraca, poslednjih godina sve češće i kod žena, saznajemo od doktorke Milenković. Nepredvidivog su toka, budući da kod svake obolele osobe drugačije napreduju.

Neaktivnost ubrzava bolest

Za hronične opstruktivne bolesti je specifično napredovanje i pogoršanje bolesti, postepeno slabljenje plućne funkcije i sve manja fizička aktivnost. Pogoršanja mogu biti posledica infekcija (bakterijskih ili virusnih) ili grčenja disajnih mišića (bronhospazam). Zagađen vazduh takođe može izazvati pogoršanje zbog kojeg hronični bronhitis napreduje do emfizema. Najteža posledica ovog stanja je trajni gubitak daha, stalni osećaj umora, pospanost i pad koncentracije.

Neaktivnost pogoršava stanje bolesnika i zato se, osim medikamentozne terapije, preduzima i rehabilitacija pluća koja povećava pokretljivost i izdržljivost na fizički napor i smanjuje zamaranje. Ne postoji lek koji bi hronične opstruktivne bolesti izlečio, međutim, lekovi kao što je tiotropium mogu olakšati tegobe, smanjiti kašalj i sprečiti komplikacije.

Po rečima naše sagovornice, medikamenti bi trebalo da poboljšavaju protok vazduha kroz disajne puteve (bronhodilatatori). Ponekad se kombinuju sa antizapaljenskim lekovima (kortikosteroidi), i antimikrobnim lekovima (antibiotici). Bolesnicima se preporučuju i vakcina protiv gripa i uzimanje antioksidanta, vitamina i minerala.

Jedina preventiva ove bolesti je godišnja kontrola plućne funkcije spirometrijom, koja se naročito preporučuje pušačima. Meri se zapremina naglo izdahnutog vazduha u prvoj sekundi. Naovajnačin se može otkriti bolest koja se nije ispoljila nekim simptomima.

Vera Bošković
objavljeno: 07/12/2008

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije