Хрононутриција је грана медицине која се бави дијететиком и индивидуалним режимом исхране према законитостима природних ритмова лучења хормона и ензима у нашем телу. Њено полазиште је да сваки човек има јединствен генетски запис према којем се одвијају све наше физиолошке функције и користе намирнице за добијање енергије, како је објаснила докторка Ана Гифинг из београдског Антиејџинг дијагностик центра, која је своја искуства и усавршавање у Аустрији исписала у књизи „Алхемија младости – како успорити старење”.

Ова медицинска дисциплина је сачинила најпрецизнију карту дневног ритма нашег метаболизма. Одређује га излазак сунца, подне, после подне, залазак сунца, ноћ. Зато није исто ако у једно доба дана једемо врсту хране коју према ритму лучења хормона и ензима не можемо искористити у то доба дана, а могли бисмо имати велику корист да смо је појели неколико сати раније или касније. Ако узимамо намирнице када им није време, збуњујемо наше жлезде и тражимо од њих да се активирају и у време кад се оне природно одмарају. Последица је поремећај метаболизма који води у хроничне болести и гојазност, како опште, тако и парцијалне (таложење масних наслага у одређеним деловима тела).  

--------------------------------------------------------

Воће ујутру – никада!

У хрононутритивном режиму нема ограничења у количини намирница, слаткиша и масноћа. Не постоји бројање калорија, нема спискова рецепата по данима. Применом принципа ове исхране се без велике муке трајно губи вишак килограма, а уколико постоји поремећај у вредностима шећера, холестерола и триглицерида у крви, овај је режим омогућава постизање нормалних вредности и спречавање настанка дијабетеса, болести срца, крвних судова и малигнитета.

Међутим, изостављање доручка је најтежи могући прекршај у исхрани. Једино јутарње узимање намирница активира масне ћелије да испуштају из складишта масти. Ако прескачемо доручак, уместо да се испразне резерве се пуне. Осим тога, клинички је доказано да воће не треба узимати ујутро. Идеалан доручак требало би да садржи масти, беланчевине и споро ресорбујуће угљене хидрате (житарице), јер је наш организам прилагођен да само ујутро може добро да вари и искористи те комбинације. Ујутро се производи такозвани ендогени холестерол у јетри, неопходан за синтезу хормона и за многе друге функције. За доручак се не узимају прости шећер (мед, обичан шећер, воће).  

-------------------------------------------------------

Десерт никад уз ручак

За ручак треба узимати беланчевине животињског или биљног порекла, поврће као извор спорих шећера и влакана и никад, баш никад не појести десерт одмах после оброка, саветује докторка. Како је ручак такозвано пуњење батерија, тај оброк не би требало прескакати, јер се често дешава да се изостављен оброк увече надокнади повећаним уносом хране.

Месо је могуће заменити протеинима из биљака (пасуљ, соја, грашак).

У погрешне комбинације убрајају се многа укусна јела, која се често праве: шницла с кромпиром; месо и хлеб, месо и тестенина (лазање, шпагете с месом, мусака од кромпира) банана и јогурт. Особе оболеле од рака дебелог црева наводе да су узимале месо с хлебом или кромпиром, као и месо у комбинацији са тестенинама.  

Беланчевине присутне у млеку, сиревима и махунаркама и оне у месу не иду заједно. Тестенина и слаткиши такође нису добра комбинација. Слаткише и воће треба конзумирати између главних оброка, а не одмах после њих.

Једна чаша црвеног вина је идеална за варење (уколико нам оброк није сачињен од угљених хидрата). Евентуално се може конзумирати једна врста воћа, сат времена након оброка (само кад је телесна тежина идеална).

Наша саговорница наглашава да је поврће здраво, али треба водити рачуна да се кувањем мења слатки (гликемијски) индекс и да поврће добија особине обичног шећера. Уносом куване шаргарепе или целера, на пример, подиже се ниво шећера у крви, а тиме и ниво инсулина. Поврће је идеално јести пресно (шаргарепа и целер нарочито), док друго треба само кратко скувати на пари.

---------------------------------------------------

Tесто увече – никада!

Увече се морамо пребацити на рационалнији биолошки модел, јер је то време кад тело природно складишти маст. Већ у сумрак ћелије су заморене и „лење“ (кортизон, хормон будности се много мање лучи и почиње да се производи хормон сна) и по линији мањег отпора оне жуде за брзим шећером, да би га што лакше и с мање напора ускладиштиле.

Идеална храна за вечеру је избор лаких протеина и салате (као и поврћа) који су извор влакана. То је време за унос влакана (који ће нас заситити у току читаве ноћи) и полинезасићених масних киселина (масне рибе, као што су скуша, лосос, сом). Други, исто тако добар, избор за вечеру је следећи: грилована пилетина/ћуретина, телетина, туњевина или кувана јаја (само беланца) и млади сир са избором од две или више свежих салата, зачињених балзамиком и хладно цеђеним уљима. Време између вечере и одласка на спавање не треба буде краће од два сата.

Да би хрононутритивни режим дао најбоље резултате, потребно је обавити тестирање нетолеранције на храну. То подразумева прецизно испитивање која се намирница може искористити за стварање енергије на ћелијском нивоу без штетних остатака, а које намирнице треба избегавати.

В. Бошковић

----------------------------------------------------

Принципи хронодијете

* Обавезно је јести само одређену врсту намирница у одређено време у току дана.

* Забрањен је унос свих пића која садрже вештачке заслађиваче, јер и они изазивају повећано лучење инсулина.

* Протеини и угљени хидрати се не комбинују у једном оброку, било да је ручак или вечера у питању. Време када је комбинација једино могућа, чак и пожељна, јесте јутро. Тада је активност ензима веома значајна и једино ујутро не постоји компетиција тих ензима у варењу.

* Забрањене су све врсте грицкалица између оброка.

* Слаткиши се не смеју јести увече

* Хлеб, тестенине и скробна поврћа (кромпир) једу се најкасније до 15 часова.

* Слатко млеко није храна која се лако вари и хрононутриција га у потпуности забрањује. Кисело млеко и сир су дозвољени.