Nema toga ko nije čuo za tradicionalni Sabor trubača u Guči. Uz muziku, jelo i piće posetioci Sabora mogli su, međutim, ove godine da uživaju i u jednoj manje poznatoj, ali ne manje zanimljivoj manifestaciji – izložbi radova članova keramičke kolonije „Dragačevska terakota”. U radu kolonije su ovoga puta učestvovali Ivana Rackov, Valentina Savić, Evgenija Portnoj-Kostić, Igor Sabadaš, Radenko Adnađ, Marica i Mihailo Petrović sa ćerkom Danicom, koja uz roditelje ulazi u tajne keramike i Dušica Brguljan.

Ovaj ambijent je, kaže ona, idealan za umetnike da se opuste i stvore predmete najneobičnijih i najrazličitijih formi koje odražavaju čudesnu lepotu nedirnute prirode (Guča je još 1930. godine proglašena za „vazdušnu banju”). Sem toga, tradicija u grnčarstvu u ovom kraju, pre svega u selu Zlakusa, traje preko tri stotine godina.

Čuvaju tradiciju

– Zahvaljujući našim domaćinima, ovde nam je sve nadohvat ruke. Keramička kolonija u Donjem Dubcu osnovana je pod nazivom „Dragačevska terakota” uz dobru volju i razumevanje Adama Tadića, direktora Kulturnog centra, ali i njegovu veliku želju da doprinese i umetničkom razvoju Guče. I kao uvek kada se otpočne nešto novo, prva godina je uglavnom bila godina snalaženja. Ali mi smo radili timski, i uspeli smo! Drugu, kao i ovu treću koloniju, organizovali smo u samoj Guči. Zahvaljujući ljubaznim domaćinima prostorije Doma Crvenog krsta pretvorili smo u radionicu – primećuje naša sagovornica.

– Glinu su nam obezbedila braća Šunjevarić, Svetozar i Veselin, iz Zlakuse – dodaje Mihailo Petrović. Nekoliko porodica u ovom planinskom mestu brižljivo neguje grnčarski zanat, i sa kolena na koleno prenosi izradu zemljanog posuđa od prirodne gline i kalcitnog kamena. Glineni predmeti se suše u sušari koju je za koloniju podigao Dom kulture.

Novo na stari način

– Kad se neki predmet dobro osuši prelazi u novu fazu – pečenje. A ovde u Guči to se radi na starinski način, kao što se radilo pre tri veka. Pečenje počinje od samog jutra. Prvo se naloži vatra od bukovog drveta, i, kad se postigne temperatura od 700 do 800 stepeni Celzijusa, glineno posuđe se stavlja na ognjište. Glina se sporo peče na otvorenoj vatri. Posle izvesnog vremena predmet se vadi iz žara, posipa i brzo stavlja u vodu da se „kali”, da bi još više očvrsnuo. Onda se četkom skidaju delovi pocrneli od dima i čađi. Kad se sve osuši i očisti dobija se izuzetno lepa keramika neobičnog kolorita – navodi Petrović.

Tako je u ovoj koloniji spojeno moderan umetnički dizajn u glini i prastari način pečenja keramike.