Из Вечног града летимо авионом до Катаније и са аеродрома настављамо аутобусом још непун сат до атрактивног летовалишта Ђардини Наксос, у једној од најлепших увала на Сицилији, медитеранском острву које се ослања на шпиц италијанске „чизме”.

Тиркизно море, плантаже у приобаљу, очаравајућа природа, велелепни градови, живописна села и богата културна баштина... На раскрсници поморских путева, током три миленијума Сицилију су запоседали многи, стари Грци, Римљани, Французи, Шпанци... остављајући своје трагове. Од античких храмова и амфитеатара, средњовековних катедрала и палата, велелепних модерних вила, до сликарских и књижевних ремек-дела. Љубитељи историје и уметности све то и данас могу срести у Палерму, главном граду пуном контраста, Сиракузи, Катанији, Таормини... Тај дух историје и традиције осећа се и у овом туристичком месту Ђардини Наксосу, малом рибарском селу које је одавно прерасло те оквире и постало састајалиште туриста из целог света, а нарочито Европе.

Сицилијом доминира и једини живи вулкан у Европи, Етна, са 3.340 метара надморске висине и неколико стотина кратера. А ту је, наравно, и мафија. Јединствена прилика да се погледамо очи у очи.

Нигде ни врапца

Ако кренете у истраживање, видећете да Сицилија има два лица. Једно је оно поред мора, где се одвија модерни живот и где је прилив људи огроман током целе године. Кад зађете у унутрашњост, прво што ће вас изненадити јесте конфигурација терена. Знајући да је средиште острва житница, већина очекује да види непрегледну равницу, попут Војводине. Али, не. Свуда около су брда, и то не баш питома. Ипак, искоришћен је сваки педаљ земље.

Ако, посетите неки од тих ушушканих градића, мислићете да сте ушли у Фелинијев филм и вратили се барем стотинак година уназад. Сва места, мала, средња, велика, формирана су по истом принципу. Обиђосмо Сицилију и уздуж, и попреко, а као што у природним резерватима птица (које су, узгред буди речено, баш они за то прогласили да би имали своје оазе мира ван домашаја власти) никада, осим врапца, нико није срео ниједну ретку птицу, тако ни ми не видесмо правог мафијаша. Бар не онаквог како га замишљамо. Све је остало само на причи коју нам је приуштио наш водич. А она звучи овако.

Љупка реч „мама” на Сицилији је назив за мафију. Тако су некада Сицилијанци доживљавали ову социолошку појаву. Она је заиста и зачета са циљем да „пружи заштиту слабијима и онима који нису равноправни са другима”. Где, како и када се изокренула та племенита идеја, објашњава време. 

Та варијанта заштите пропагирана је у далекој прошлости, када се на острву живело искључиво од пољопривреде. Земља је тада била подељена између цркве и разних племића који су је изнајмљивали Сицилијанцима. Како су са настанком градова племићи све више запостављали своја имања, јавила се потреба да неко надгледа те поседе. За габелоте, како су се звали ти предрадници, бирали су поштене људе од ауторитета међу беземљашима.

Али, из генерације у генерацију, изродили су се у нешто сасвим супротно. Сви, до последњег, постали су зачетници онога што ми зовемо мафија! Почели су да поткрадају племиће и када су крајем 19. и почетком 20. века ови решили да продају своја имања, купиће их, нико други, него габелоти. Боже мој, променила се власничка структура. Ту би причи могао да буде крај да се не ради о Сицилији.

Обећана земља

О сицилијанској мафији се зна много тога. Сви се слажу у једном, да се ради о једној изузетној интелигентној организацији чији припадници су у одређеним тренуцима знали да повуку праве потезе. Та генијалност дошла је до изражаја нарочито у време када је природа послала гладне године на Сицилију. Тада почиње истраживање других зона у којима би могао да се започне неки посао.

Обећана земља била је Америка! Тамо су организовали све: смештај, послове и људе које ће тамо да запосле. Радну снагу одвели су са Сицилије. За само двадесет пет година сицилијанска мафија је иселила 1.600 000 радно способног становништва. То је била права демографска катастрофа која је задесила острво.

Време прохибиције огрејало је мафију као сунце после кише. Окренули су се производњи и точењу разних жестоких пића, комбинујући те послове под велом тајне са коцкањем, картањем, шверцом оружја, проституцијом... На тај начин дошли су до невероватне количине пара.

Од тада на острву влада мир, а новац који пристиже усмераван је правилно, и то у свим сферама. Зато данас кажу да можете све мафијашке главешине да стрпате у затвор, али мафију не можете да искорените. Мафија је нешто што је у менталном склопу Сицилијанаца, њихов начин размишљања да има нека особа којој ћете се ви обратити за заштиту и која ће да вам помогне.

Данашњи изглед сицилијанске мафије потпуно је другачији у односу на представу коју имамо из филмова.

То више нису они опасни типови са кополом традиционалне црне боје на глави, који носе пушку са скраћеном цеви и сви се клањају дону. Они су неупадљиви исто колико и недодирљиви. Деведесет осам одсто послова које обављају подведено је у легалне сфере, а држе велике хотелске комплексе, све трајекте који возе између Сицилије и копна (зато је велико питање да ли ће мост који је давно обећан Сицилији икада бити саграђен), велике инфраструктурне радове...

Дана Станковић

--------------------------------------------

Закон ћутања

Кажу да реч мафија води порекло од узвика мајке над мртвим телом своје кћери: Ма фиља, ма фиља!, што у преводу значи моја кћер. Сицилијанска мафија се зове и Коза ностра, „наша ствар“, тачније заједнички циљ.  У оквиру мафије влада и чувени закон ћутања. То значи, нити шта видиш, нити шта чујеш, а још мање проговараш, нарочито не пред полицијом. То је рецепт за дуг и срећан живот на Сицилији ког се многи придржавају.