Због њих жене луде. Они су успешни, моћни, паметни, шармантни, згодни, заводљиви, а већина их је и веома богата. То су, према истраживању, референце свих који су се у протеклој години нашли на листи десет најпожељнијих мушкараца у Србији. Један од њих је и Војин Ђорђевић, председник „Si&Si” компаније из Суботице. Злуради кажу да му је та ласкава титула припала само због новца.

– Лако је рећи „Тај има пара”. У Србији постоје изузетно богати људи који ипак нису пожељни. Новац сам по себи јесте једна врста моћи, афродизијак, али није у томе право богатство. Смета ми када неко банализује ствари. Жене у Србији су префињене, имају стила. Не посматрају мушкарце на тај начин. Постоје изузеци, али они потврђују правило. Оне траже неког с ким могу да седну, да разговарају, да ручају, да проведу пријатне тренутке. А то није онај ко има само новац и ништа друго. Јер, ко јури новац, тај нема снове. Он од једног милиона прави два, од два, четири, и тако у бескрај. То је бесмислено. Смисао је у стваралаштву, у инспирацији, радости, страсти. Ја припадам овој лепшој страни – каже Ђорђевић.

Осећај одговорности

Такве ставове Војин је изградио још као дечак.

– Одрастао сам у једној врло скромној породици. Још као мали, брат и ја смо навикли: ако ујутру не помуземо козу, нећемо пити млеко, ако сами не испржимо јаје, нема доручка. Родитељи су живот посветили нама, и дан-данас су брижни, али нису у сваком тренутку могли да пазе на нас, јер су морали да раде. Становали смо поред саме пруге и схватили смо да морамо сами да се чувамо и од воза, и од свега осталог. На тај начин смо развијали одговорност према себи – истиче наш домаћин.

Војин је увек имао своје „мале циљеве“. Сећа се, у младости је викендом често ишао у Италију да би купио лепу гардеробу. Нешто би оставио за себе, а нешто продао. Мотор му је био дечачки сан. У то време ови двоточкаши су представљали симбол слободе. Упорно се трудио да га заради – и успео је!Сваке године куповао је све лепши и лепши модел и страсно га возио.Тај ген пренео је на старијег сина.

У духу у којем је растао, васпитавао је и своју децу.

– Какви су родитељи према теби, такав си ти према својој деци. Друге су сад околности. Моји синови имају неупоредиво много више могућности од мене, живе у благостању. Радује ме што су и поред тога изградили велику одговорност и према себи, и према породици, и према околини. Нису нескромни и не понашају се бахато. Напросто желе и сами нешто да постигну, да би се доказали. Још студирају, али веома добро осећају бизнис, нарочито маркетинг – истиче са поносом.

Не одустаје лако

Та чињеница улива му велику наду да ће његова фирма имати дугу традицију и мотивише га да настави да се бори за своје идеје. Да није веровао у то, продао би фирму за огроман новац када су му адвокати Влада Дивца то нудили.

– Почео сам од нуле, заштитио име „вода вода“, смислио дизајн флаше и када је постало јасно да такав производ цео свет чека, пожелео сам да имам партнера који би помогао да се освајање тог великог тржишта догоди што пре. Изабрао сам да то буде Владе Дивац. Ни са ким другим не бих ушао у партнерство. Њему сам веровао. Међутим, дошло је до неспоразума. Његови саветници су желели да преотму све и на неки волшебан начин успели су да га упишу као стопостотног власника предузећа. После две године он је потврдио да његов удео никад није требало да буде већи од 30 одсто. Да ли се због свега покајао? Питајте њега. Уверен сам да ни он није срећан. Уместо да један производ буде на свим рафовима света, све га мање има и у Србији. Надам се да је судски процес у завршној фази и уверен сам да ће се окончати повољно по мене – констатује Ђорђевић и додаје:

– Да сам знао да могу направити нешто боље од овога, можда бих и продао. Али, „вода вода” ће постојати и кад нас не буде било. Зато нисам желео да моја деца виде да одустајем од свога сна под неком присилом. То не би била добра порука. Хвала богу, истрајао сам у томе, и једнога дана, ако буду желели, а вероватно хоће, имаће прилику да наставе тиме да се баве.

Кад год даје интервју, стално понавља: снови, па снови. И будан, Војин сања: те да направи ово, те да направи оно.

– Ваљда је божји дар да увек имаш неке нове снове. Кад једне оствариш, из њих се већ рађају нови. Од када сам у спору са Дивцем, моји снови су се мало успорили. Три године сам био у кошмару. Али поново сам почео да сањам. Жеља ми је да докажем да неко из Србије може направити нешто тако лепо и добро, да то цео свет поштује.

Кад сам пре два месеца био у Сингапуру и Јапану, моји партнери су ме уверавали да ће чекати и пет година, само да се „вода вода” продаје тамо. Сигуран сам да ћу и тај сан остварити, јер увек гледам у будућност. Када мисли само о прошлости, човек не може да напредује. Све те неправде и тешкоће ће се превазићи. А мој највећи сан је да моја деца постану добри и успешни људи. Поред свих брендова, смисао мог живота и моја највећа радост је, ипак, породица! – признаје Војин Ђорђевић.

Дана Станковић

---------------------------------------------------------

Неко време није га било у јавности, па су се многи запитали „Да му није пропала фирма?“. Сада, међутим, Војина Ђорђевића опет можете срести на многим елитним журкама, увек дотераног и расположеног. Откад носи одело, једино више не иде на пијацу. Интересантно му је то место, уме и да одабере најбоље, али „без везе је да пијацом шета елегантно обучен као манекен“, а признаје да га мрзи да носи кесе.

--------------------------------------------------------

Награда за страст

Мада му неки приписују статус нежење, а неки разведеног, Војин је породичан човек. На свим важним догађајима радост увек подели са најближима – са супругом и децом, родитељима, братом и његовом фамилијом. Тако је недавно било и у хотелу „Хајат”, на додели награде „Горки лист – пламен страсти” коју је „Si&Si” уручио људима који своје снове остварују на посебно страствен начин. Међу њима су Новак Ђоковић, Владе Георгијев, Иван Тасовац, Сергеј Трифуновић, Мирјана Бобић-Мојсиловић, Оливера Катарина, Маријана Матеус...

– „Горки лист” је омиљени српски бренд. Добио је много награда, зато и сам често награђује. Идеја ове награде је да се фаворизује страст, као приступ животу – каже Војин Ђорђевић који је, сматрамо, и сам заслужио ту награду, јер ради свој посао страсно, са јасном визијом и великом енергијом.