Са 16 година је почела да ради, а за 18. рођендан је сама себи купила ауто, редовни је студент, мада за разлику од колега нема паузу за време распуста. Тако су нам у Владимирцима представили своју суграђанку Катарину Марковић Кају са коjoм смо се срели на Београдској аутобуској станици.

Девојка лепа, витка, стас на коме би јој позавидела и Анџелина Џоли, погледа у коме се небеско плаветнило огледа и разоружавајућег осмеха. Њена писта је аутобус, а публика путници, будући да већ три године ради као кондуктер на линијама Београд – Нови Сад, Коцељева – Београд, у зависности од распореда путовања.

– Уписала сам у Шапцу средњу школу и свакодневно путовала. У другом разреду, са 16 година, почела сам прво да пишем карте путницима и тако добила бесплатан превоз. Онда сам викендом почела да радим као кондуктер – објашњава Каја, додајући да је тај посао потпуно изменио њене животне планове.

– Желела сам да студирам право, јер сам била правни техничар, али сам се на крају определила за Саобраћајни факултет, смер безбедност друмског саобраћаја – каже симпатична девојка.

Да би уписала жељени факултет морала је да положи четворогодишњи гимназијски програм из математике. Можда би то за некога била препрека, али за будућег инжењера то је био изазов и не само да је положила, већ је јесенас уписала и факултет, тако да је редован студент на буџету.

Возач из првог пута

Када је родитељима рекла да је одлучила да буде кондуктер, мајка Драгана која ради у библиотеци и отац Бранко запослен у Електродистрибуцији, слегли су раменима. Знали су да ће, за разлику од старије ћерке Ирене која је завршила Филолошки факултет, урадити оно што је наумила. Зато су поставили услов – може да ради, али школу не сме да запостави. Договор се и даље поштује, упркос радним обавезама, испите даје редовно, за посао кондуктера резервисано је слободно време и викенд.

– Када сам почела да радим била сам најмлађа у колективу, прихватили су ме као своје дете, тако да ми посао не представља оптерећење.

Мушкарци су захвалнији путници (фото М. Јанковић)

Плату је од првог дана штедела прво за аутошколу, а онда и за аутомобил. Одмах после 18. рођендана положила сам возачки испит, из првог пута –каже с поносом власница дозвола Б, Ц и Е категорије, за мотор, аутомобил и камион с приколицом. – Остало ми је још да полажем за возача аутобуса, што је највећи изазов, али још немам довољно година јер по новом закону требало би да навршим 24.

Катарина је сама себе, за пунолетство, частила „југом” који је платила 900 евра, сада би да га прода и купи бољи. Зарада није велика, плаћа се од километра и у једном смеру, рецимо од Коцељеве до Београда је 500 динара, али је Каја штедљива, па за оно што науми успева и да ушпара.

О свом искуству са путницима каже:

– Многе знам, јер редовно путују на истим линијама. Мушкарци су захвалнији путници јер мање причају, запиткују...

Знање енглеског језика јој олакшава посао, јер све више странаца путује нашим аутобусима, посебно у време фестивала Егзит. Будући саобраћајни инжењер има и мишљење о новим прописима у саобраћају:

– Брзо је прихваћено стално упаљено светло и појас, али многи и даље не умеју да успоре. Додуше има деоница где је предвиђена преспора вожња тако да је кршење прописа неминовно – оцењује Катарина.

Возач Влада Петровић нас упозорава да је време за полазак, па Каја затвара пртљажник, припрема карте и креће у нови круг аутобусом. Ако је колеге на факултету буду питале да ли је негде путовала за време распуста моћи ће да им каже – свакодневно.

Славица Берић