Pokloni su izraz najtoplijih osećanja, vidljivi dokaz da dajemo deo sebe onima koje volimo, rezultat želje da nekome (a ponekad i sebi!) ulepšamo život. Pokretači su mnogih veselih događanjajer se pokloni često kompletiraju i lepim osmehom i drugim znacima pažnje.

Darovalo se uvek, od kada je sveta i veka, i u raznim prilikama. Rimljani su, recimo, jedni drugima poklanjali zlatne novčiće za uspeh, kolače i med za sreću i sveće kao simbol svetlosti na životnom putu. U hrišćanstvu je prema predanju darivanje počelo kada su tri kralja u Vitlejemu posetili tek rođenog Hrista i poklonili mu zlato, tamjan i smirnu. Smatra se da se novogodišnji i božićni pokloni razmenjuju kao sećanje baš na taj događaj.

Ne moraju biti skupi

Međutim, danas, ni u ovim prilikama mnogi nisu, ili ne mogu da budu, darežljivi. Prema jednom istraživanju, koje je sprovedeno na uzrastu od 10 do 74 godine, ispitanici su odgovarali šta planiraju da poklone svojim najbližima za Novu godinu i Božić, koliko će novaca potrošiti i šta bi oni želeli da dobiju. Više od trećine ispitanih, njih 36 odsto, odgovorilo je da još ne zna šta će pokloniti, dok 14 odsto ne planira ništa! Poklone za svoje najbliže ne planira ni trećina građana starijih od 60 godina.

Po rečima francuskog psihologa Žozefa Mesinžera, osoba koja ne kupuje poklone, ili to čini jako retko, najverovatnije je pod velikim strahom da će sutra izgubiti sve ono što ima danas, a i to mu je jako malo. A može biti da se radi o nekome ko pati od hroničnog osećanja nedostatka, iako mu primanja omogućavaju normalan život.

Poznato je da pokloni ne moraju da budu skupi da bi postigli svoju svrhu, ističe Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut. Često skromniji pokloni, ali pažljivije odabrani, ostave bolji utisak od skupog i na brzinu kupljenog. „Papreni” pokloni mogu biti čak i neprijatni, jer se od darivane osobe možda očekuje da na isti način uzvrati. Osim toga, skupocene poklone bi trebalo da razmenjuju samo bliske osobe, jer u suprotnom mogu da budu shvaćeni kao prekoračenje granica, kupovina bliskosti, čak i kao podmićivanje.

– Osoba koja kupuje skup poklon nesrazmeran svojim primanjima uglavnom vodi brigu o tome kako će da zaseni okolinu, a u poklonu sebe posmatra kao u ogledalu. U ovom slučaju poklon je paravan za osobu koja je nezadovoljna sobom i koja pokušava darivanjem da prikrije osećanje manje vrednosti. Ona, zapravo, sopstvene vrednosti obezvređuje, a tuđe glorifikuje. Niskog je samopoštovanja i nedovoljno voli sebe. Ponekad u pozadini skupog poklona stoji i pojačana potreba za pažnjom darivane osobe ili prerušena molba za njenim uvažavanjem – objašnjava naša sagovornica.

Promašeni izbor

Ipak, najgori su promašeni pokloni, jer umesto radosti izazivaju nezadovoljstvo. Novogodišnjim praznicima nisu primereni previše lični pokloni, kao što je recimo donje rublje ili oni koji izazivaju seksualne asocijacije, budući da su Nova godina i Božić porodični praznici. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji, od svih ženskih članova familije, tetke daruju najgore poklone, pravi promašaj. Oni ne samo što su najjeftiniji, već su i najnezanimljiviji: čarape, kopije parfema, čak i kompleti kutlača i varjača. Od muških članova porodice, braća daruju sestrama najgore poklone – kao što je recimo USB priključak. Psihološka poruka koju takav poklon nosi je negativna. Kada darujemo poklon koji ne odgovara očekivanjima i ukusima osobe koja ga prima, radi se o jednom obliku zanemarivanja. Primalac taj poklon može doživeti kao „ti me ne interesuješ!”, tvrdi Žozef Mesinžer.

Inače, 33 odsto Engleza spremno je da vrati poklon u prodavnicu ukoliko im se ne dopada, iako se taj gest smatra velikim bezobrazlukom. Da ne bi uvredili svoje babe, tetke i druge rođake, mnogi su prinuđeni da na zidovima drže slike koje su njihovi rođaci kupili u mladosti za svoju dušu.

Za mnoge je problem šta pokloniti, ali nećete pogrešiti ako se opredelite za sitna luksuzna iznenađenja. Izbor poklona za sladokusce je ipak najlakši: oduševiće se flašom dobrog vina, nekim specijalitetom, finim čajevima u metalnim kutijama ili luksuznom čokoladom. Za mnoge je rukom napravljen najveći poklon.

Darivanje dece

Nova godina i Božić imaju poseban značaj za decu jer doprinose negovanju tradicije, osećaju pripadnosti i vlastitog identiteta, kaže Ljiljana Filipović. To je prilika da deca nauče obeležavanje praznika u porodici, a iščekivanje i tajanstvenost poklona doprinose emocionalnom povezivanju svih članova. Darivanjem deca ostvaruju neke od svojih želja, naročito ako ih je roditelj svojom rukom napravio, a uzvraćenim poklonima ujedno stiču prva saznanja o tome šta može da obraduje druge i šta im je važno. Veselje pri otvaranju poklona (crtež ili neki drugi ručni rad) u koje je dete uložilo svoj trud može učiniti praznike još značajnijim.

Treba naglasiti i to, kaže Ljiljana Filipović, da u svim porodicama praznici nisu izvor radosti, već prilika za nove sukobe. To je i razlog što porodični terapeuti analizom prazničnog okupljanja nastoje da otkriju slabosti njenih članova, ali i potencijale za promene.

Šta se može kupiti detetu za Novu godinu ili Božić? Sva deca žele igračke, čokolade i druge slatkiše, a koliko će dobiti zavisi od vaspitanja. Psiholozi nemačke klinike „Wagner-Jauregg” smatraju da je za decu darivanje zapravo način da se pokaže dobrota i ljubav i manje im je značajna vrednost poklona. Nedavno je sprovedeno i istraživanje o božićnim željama na uzorku od 500 dece između šest i 14 godina. Suprotno verovanjima, rezultati pokazuju da deca ne misle samo na sebe i da svako deseto dete želi da roditelj ima siguran posao, porodica zdravlje, kao i završetak ratova i siromaštva u svetu.

Inače, smatraju nemački stručnjaci, decu ne bi trebalo obasipati poklonima jer će, u suprotnom, izgubiti osećaj zahvalnosti. Ukoliko su naviknuti na velike i skupe poklone, neće se radovati kad jednom dobiju nešto što je manje. Naprotiv, biće razočarani jer nisu naučili da se zadovolje malim stvarima.

Ako kupujete poklone deci rođaka i prijatelja, savetuju vaspitači, pokušajte da saznate šta bi dete želelo da dobije, ali konsultujte i roditelje. Tako ćete izbeći da uzalud potrošite novac i da vaš poklon završi u „zapećku” samo zato što ga dete već ima, ili zato što takav poklon za roditelje nije prikladan.

Vera Bošković

------------------------------------------------------------

Od srca srcu

Jedna kineska poslovica kaže da je važniji način na koji je poklon upakovan, nego vrednost poklona koji se daje. Ne sekirajte se ako su vaše mogućnosti trenutno male, poklon nije obaveza već znak ljubavi i pažnje. Bitno je da je od srca, a to potvrđuje i način na koji se daruje i kako se pakuje. Dovoljna je ukrasna traka, pisamce ili čestitka, zalepljen cvet…

Pakovanje poklona možete poveriti i specijalizovanim dekoraterima. U Tržnom centru „Ušće” osim u papir s mašnom, ukrasnu kesu ili kutiju, umešne devojke u „Vip poklonu” će vaš dar smestiti i u balon, ali pazite da pakovanje ne bude skuplje od poklona.

S. B.

----------------------------------------------------------

Imela ili jaje

Od Rimljana je ostao i običaj darivanja. Oni su jedni drugima poklanjali grančice imele, a kasnije su pod jelku stavljali pozlaćene orahe i lešnike, novčiće s likom boga Janusa koji simbolizuje početak po kome je mesec januar dobio ime. Persijanci su za Novu godinu poklanjali jaja kao simbol blagostanja, dok je u srednjem veku u Engleskoj bilo popularno dragu osobu darivati rukavicama. Sinonim za novogodišnje darivanje je, ipak, Deda Mraz ili Božić Bata. No, naša ambicija je nešto veće – suština i smisao poklanjanja uopšte.

D. P.

--------------------------------------------------------

Šta je darodavac hteo da kaže?

Mnogi čežnjivo gledaju američke filmove u kojima pred Božić i Novu godinu nastane prava euforija kupovine poklona. Svako svakom nešto daruje, svi se vole, blistaju od sreće i veselja... A, mi?

– Kult poklanjanja kod nas se ne neguje dovoljno. Verujem da ljudi jedni drugima malo poklanjaju zbog finansijske situacije. Mnogi misle da je bolje da ne kupe ništa, nego da kupe nešto jeftino. I dok jedni presabiraju siću, drugi drže do toga da poklanjaju samo skupe poklone kako bi pokazali koliko para imaju. To je opterećujuće za drugu stranu, pogotovo ako su učenici ili studenti – upozorava Anita Čedić, psiholog.

Iako nam je nemaština ispraznila novčanike, duh nam je, srećom, ipak ostao bogat. Većina mladih ljudi vrednost poklona ne gleda kroz cenu.

– Uživam da poklanjam nevezano za priliku, kad vidim nešto što me asocira na nekoga i ne gledam šta je meni neko kupio, da bih uzvratila u istoj vrednosti. Drugaricama za rođendan najčešće poklanjam knjige. Za Novu godinu više volim da uručujem sitnice – obično je to nešto od nakita, šminka, karte za pozorište ili možda dve karte za Holivud, ha, ha, ha...

Devojkama u principu nije teško odabrati poklon, kao muškarcima. Za njih je izbor mnogo manji, a ni knjige ne čitaju, nakit ne nose i ne šminkaju se. Ali, uvek se nađe ponešto.

Na godišnjicu nečije veze ili za venčanja obično se udružimo, pa zajednički kupimo nešto praktično, što to dvoje mladih ljudi ne mogu sami sebi da priušte. Kada ste sa nekim bliski i dobro se poznajete, znate šta mu treba. Uz to dodamo i nešto šaljivo, što će ih nasmejati i razveseliti. Obično je to neka prozivka, neka pecka... Na primer, papuče, što se tumači kao – on je papučić. Može i varjača, momcima naravno, a nekoliko puta kupovali smo i kecelje sa zanimljivim natpisima. Bilo je slučajeva i da devojka kupi dečku takvu kecelju na kojoj piše „Nikad neću kuvati kao tvoja mama”. Prezervativ, hm? To je nekad moglo da se tumači kao šala, danas je ozbiljna stvar, iako se ljudi nasmeju kad dobiju takav poklon – kaže naša ljupka sagovornica.

Bilo da posmatra iz ugla mladih, bilo iz struke, Anita smatra da svaki poklon u suštini ima neku poruku. Pogotovo kad od nekoga dobijete poklon koji ste priželjkivali. Onda shvatite da se neko, ko vas poznaje i kome je važno šta želite, trudio da vas obraduje, nije kupovao samo da zadovolji formalnost, što nekad može i da povredi, pa i da uvredi. Poklonima možete mnogo toga da saopštite ljudima, ne samo da ste u tom trenutku mislili na njih. Na prenosan način, darodavac govori: „tu sam, pratim te iz prikrajka, osluškujem tvoje potrebe i kad se ukaže prilika, prijatno te iznenadim”.  

Dana Stanković

--------------------------------------------------------------

I sitnica znači

Mada bi novogodišnje poklone trebalo kupiti blagovremeno, većina to obično radi u poslednjem trenutku kada osim vremena, za baksuz, ponestanu i ideje. Da ne biste jurili po gradu, preporučujemo da elegantno ušetate u neku od radnji, poput „Dve šmizle”, specijalizovanoj za nakit i raznorazne džidžabidže, koje postoje na nekoliko lokacija u Beogradu, u Novom Sadu, Zagrebu i još nekim gradovima u Bosni.

– Ovaj butik prvenstveno je namenjen ženama. Ali, nisu samo one naše mušterije. Čini mi se da pred novogodišnje praznike češće dolaze muškarci. To je prava radnja za njih, jer ne moraju da lupaju glavu šta bi kupili, već se prepuste savetima devojaka koje rade kod nas. Samo kažu za koga je poklon, da li za drugaricu, devojku, suprugu, majku, baku... Uvek se trudimo da im preporučimo nešto što će odgovarati toj osobi kojoj je namenjen, kako bi ga posle i nosila – ističe vlasnica Milica Gavrilović.  

Šmizle k`o šmizle, uvek moraju da imaju ono što je najbolje i da diktiraju modu. Tako se kod ove „dve” može naći nakit od original „svarovski” kristala, poludragog kamenja, ohridskih bisera, ali i vrlo lepa i kvalitetna bižuterija. Ima svih stilova – od sportske i dnevne do večernje i ultrasvečane varijante, prikladnih i za mlađe i za starije osobe. Nešto je domaća proizvodnja, a dosta toga uvozi se iz Italije, Češke, Hong Konga, takoreći sa svih strana sveta. Taj nakit toliko ekskluzivno izgleda, da se mnogi, koji su „tanki” sa parama i ne usuđuju da privire unutra. Greše, jer izbor je veliki, a cene su za svačiji džep.

Minđušice se, recimo, mogu naći po ceni od 350 do 450 dinara, ali ima i mnogo skupljih. Vrlo povoljno, za samo 600, 700 dinara, mogu se naći i broševi, šnalice, rajfovi, od sasvim običnih, do onih sa perjem i štrasom, kao i večernje tašnice u svim bojama, od crne i srebrne, do trendi ljubičastih. Najskuplje stvari su ogrlice od svarovski kristala. One koštaju od 10.000 do 15.000 dinara, ali takvih komada ima svega nekoliko. Mada je ponuda za jači pol daleko manja, „Dve šmizle” su nabavile ponešto zanimljivo i za njih, kao što su igle za kravate i dugmad za manžetne. Štosno je i ne može se naći na svakom ćošku.

D. S.