Прва фотографија Београда из ваздуха снимљена је 1915. године из аустроугарског авиона. Она се, као и бројне друге које су настајале између два светска рата и касније, налази у збирци Музеја Југословенског ратног ваздухопловства, а од прошле године је заједно са осталим фотографијама постала доступна и широј јавности.

Мр Предраг Лажетић, виши кустос музеја у Сурчину пробрао је најлепше снимке и од њих направио изложбу „Београд тридесетих година 20. века очима пилота” у Галерији „Икар” у Клубу ваздухопловства у Земуну. Касније је део фотографија преселио у Свечану салу градске општине Савски венац где и данас изазивају велико интересовање посетилаца.

Аутор напомиње да су и остали већи градови Србије снимани из ваздуха,  па би желео да се са истих позиција начине нови снимци и тако сагледа њихов развој у последњих осамдесет година.   

Највећи број међуратних фотографија снимљен је из авиона „Потез 25” и „Бреге 19”, двокрилаца француске конструкције који су по лиценци израђивани у домаћим фабрикама авиона. При снимању су коришћене ручне авионске фото-камере „nedisko” и „ernemann”, тежине 8,5 килограма.Снимање је било доста тешко пошто се апарат за снимање истурао ван трупа авиона где је био изложен ваздушним струјањима,каже наш саговорник.

Развој фотографске технике омогућио је да се између два светска рата снимања из ваздуха користе и за катастар, израду геодетских карата, урбанистичко планирање. На фотографијама ваздухопловних извиђача забележено је тачно време снимања, висина са које је то учињено и ко је била посада у авиону. Оне сведоче о Београду, његовим улицама, парковима, грађевинама, ширењу града, мењању урбаних целина, расту града у висину, изградњи мостова и путева, просторима који су некада изгледали сасвим другачије него данас.

На њима се најбоље види колико се град од онда проширио, колико је и каквих нових објеката никло, шта је срушено у Другом светском рату, али и у послератним годинама, а шта је на местима срушених објеката изграђено.

Двадесетак година, колико је делило Први од Другог светског рата, по речима нашег саговорника било је пресудно за формирање данашњег лика Београда. Изградња је била у великом замаху, започето је све што се могло започети, а после Другог светског рата преостало је да се освоји и лева обала Саве и споје градске целине Београда и Земуна.

Пред Први светски рат Београд је био варош од око 90.000 становника са 19.000 кућа, великом већином приземних, са свега неколико кућа, у центру, вишим од једног спрата. Завршетак рата град је дочекао са скоро преполовљеним становништвом, а пред Други светски рат у њему је живело око 350.000 становника.

– Велики прилив становништва довео је до градње, често и без плана и контроле. Међе сељачких њива постајале су трасе улица, које су касније калдрмисане, што је најлакше уочити на Лекином брду и Душановцу.

На панорамским снимцима Београда, каже наш саговорник, може се видети његов предиван положај на две велике реке. Али се то и даље урбанистички не користи, Београд је по том питању остао и даље „гранични град” са почетка прошлог века, чије су обале оковане у шине, стоваришта и зарђала лучка постројења.

Д. Стевановић